U najnovijem romanu Harlana Kobena upoznajemo se sa Sajmonom, volstritskim finansijskim konsultantom, koga teško pogađa činjenica da je ćerka, kojoj je želeo da pomogne kada je pronašao drogiranu u Central parku, pobegla od njega.

Nešto kasnije, on počinje da preispituje svoje dotadašnje postupke, koji su mogli dovesti do takve reakcije: „Tako prolaziš svaki prokleti trenutak jer, iako ga je majka upozoravala: 'Deca se ne dobijaju s priručnikom za rukovanje', i brzo shvatiš da ti dete stiže sa urođenim osobinama, da je u bici između prirode i odgoja priroda neprikosnovena – ipak, kada nešto pođe naopako, kada u dušu tvog deteta prodre nešto ovako mračno, možeš samo da se pitaš gde li si pogrešio.“

Sajmon nastavlja da očajnički traga za ćerkom Pejdž čak i kada njegova žena završi u bolnici. Njegovu potragu pratimo paralelno sa slučajem koji vodi sposobna bivša agentkinja FBI Elena Ramirez, unajmljena od strane bogatog oca jednog mladića koji je pre nestanka takođe imao problema sa drogom.

Treća nit priče prati dvoje mladih ubica. Eš i Didi za nepoznatog naručioca ubijaju ljude između kojih, na prvi pogled, ne postoji nikakva veza. Svako ubistvo mora se razlikovati od prethodnih, kako niko ne bi uočio povezanost.

Didi je pripadnica sekte koja deluje u Nju Hempširu. Na Ešovu primedbu da joj ispiraju mozak, ona izvrgava podsmehu tradicionalna religiozna uverenja njihove zajedničke usvojiteljke. Govori Ešu da prema hrišćanskom učenju „Zlo postoji zato što je jednu glupavu fufu, koja je život započela kao muškarčevo rebro, gmizavac koji govori namamio da pojede opaku voćku“. Ona brani sektu „Utočište Istine“ uprkos činjenici da Eš, budući da je muškarac, u nju ne može da se učlani.

Različite niti priče se u jednom trenutku prepliću. Kada se ispostavi da su nekoliko nepovezanih žrtava nasilja, nesrećnih slučajeva i samoubistva svi bili usvojena deca, Sajmon i Elena počinju da uviđaju šablon. Ipak, još uvek nisu u stanju da pronađu vezu između njih, kao ni među nestalim mladim ljudima. Sajmon u jednom trenutku počinje da sumnja da je Pejdž zaista njegova ćerka. Tokom potrage dolazi u kontakt sa svetom u kome važnu ulogu igraju droge, internet i misteriozna sekta. Naposletku, zahvaljujući nizu otkrića klupko počinje da se odmotava, a poslednja misterija rešava se tek na samom kraju knjige.

Koben majstorskim pripovedanjem glatko prelazi sa jedne grupe likova na drugu, uspešno držeći pažnju i interesovanje čitaoca. Čak i manje važni likovi su zanimljivi i ubedljivi. Kao u staromodnim romanima Agate Kristi, Koben čitaocu daje priliku da sam otkrije o čemu je reč. Stalna akcija (sa nekoliko scena nasilja) uspešno održava napetost na visokom nivou.

Nekoliko Kobenovih romana pretočeno je u televizijske mini serije, a aktivan je i kao pisac originalnih scenarija. Njegovu popularnost nije teško objasniti ako se ima u vidu ujednačeni, visoki kvalitet priča koje nudi čitalačkoj publici. Roman „Beži“ svakako nije izuzetak.

Autor: Frensis Meknamara
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Jelena Tanasković