Prikaz knjige „32. avgust“ Marine Jasinske:Ulazak u Osmosvet
Roman „32. avgust“ ruske književnice Marine Leonidovne Jasinske (1980) prva je u nizu od osam knjiga iz ciklusa naslovljenog Osmosvet, koji je svojim uzbudljivim zapletom, sugestivnom atmosferom i dubinom poruka koje iz njega dopiru, već stekao brojne čitaoce među čitaocima najmlađe generacije. To je, ako smo svesni promena vezanih za dečju pažnju i posledica neadekvatnog korišćenja tehnoloških sredstava, bezmalo ravno čudu. Ali ako iole poznajemo detinje sklonosti i načine na koji najmlađi pokušavaju da nadomeste vlastito životno iskustvo i spoznaju sebe i svet u kome odrastaju, lako ćemo prepoznati razloge zbog kojih su rođeni u 21. veku istinski zavoleli ovo književno delo i s nestrpljenjem iščekivali svaki njegov nastavak.
Jer jedno od istinskih čuda, dubinskih preobražaja kakvi su u docnijem životu uistinu mnogo ređi, zapravo se i dešava kada dete u ruke uzme knjigu koja ga opčini i u drugi plan izmesti sve drugo. Takav čitalac je i dvanaestogodišnja Vika, glavna junakinja romana koji u naslovu ima nepostojeći datum koji svi školarci priželjkuju čeznući da letnja bezbrižnost potraje makar još jedan dan. Obdarena maštom i moćima da se divi lepom i prepozna dobro, ona u miru napuštene autobuske stanice provodi čitalačke časove, ali čaroliju u letnju svakodnevicu unosi i praveći riznicu za raznobojne komadiće uglačanog stakla koje je sakupila na plaži. U svoje tajno skrovište smešta i jedan neobični kamenčić iz maminog kovčežića sa nakitom, koji će postati mnogo više od amajlije na dugom i neizvesnom putu koji junakinju ovog dela čeka.
Naime, uoči samog početka nove školske godine, njeno neprocenjivo blago rasturio je obesni vršnjak.Uporno pokušavajući da prikupi rasute dragocenosti, ona se i sama, u trenu kada na nebu zgasne poslednji sunčev zrak, gubi u zastrašujućoj izmaglici. Ubrzo će shvatiti da se našla u gradu Ovo, jednom od delova Osmosveta koji je nakon velikog Raskola rasparčan tako da su mnogi njegovi stanovnici nepovratno rastavljeni od bližnjih. Jedan od njih je i mister Nils, koji je devojčicu ljubazno ugostio u svojoj kući, pretvorenoj u prihvatilište za bezdomne mašte. Takvo odbačeno maštanje u obličju umiljatog stvorenjca sa mačjom njuškicom i ptičjim kljunom, postaće Vikin vodič kroz volšebni svet u kome se poslednje avgustovske večeri neočekivano obrela.
U čudesnom Osmosvetu, upečatljivo predstavljenom na ilustracijama Tatjane Petrovske, devojčica će steći i druge odane prijatelje, upoznati neobična, prijateljski, ali i sasvim drugačije nastrojena bića, doživeti ushićenja, videti očaravajuće prizore, osetiti intenzivne mirise, ali i saznati da se, poput ukusnog peciva, mogu peći osmesi, da poput luka i jagoda u baštenskim lejama može uzgajati spokoj, a umesto od ubranih dunja – slatko gotoviti i od uspomena. Ali priželjkivani boravak u nepoznatom i drugačijem od onoga što ju je u detinjim danima okruživalo, Viku će primorati da načini niz teških izbora i da se suoči sa čitavim nizom iskušenja koja iziskuju zrelost, preduzimljivost, pronicljivost i odvažnost. U čežnji da se vrati u majčin zagrljaj, ona će iskusiti izdaju, osetiće tuđe licemerje, suočiće se sa ucenama i porodičnim tajnama, ali svi te prepreke, koje su, u stvari, suštinski nalik izazovima odrastanja u savremenom svetu, navešće je da ispolji osobine koje nije ni slutila da ima. Među njima, posebno mesto zauzimaju nesebičnost, brižnost i dobročinstvo, ali i sposobnost da ne prenebregne lepotu u njenim nebrojenim oblicima.
Univerzalna pitanja, toplina pripovedanja, bujan, skoro poetski jezik, koji je vrhunskom prevodilačkom umetnošću do srpskog čitaoca donela književnica Zlata Kocić, učiniće da pomislimo kako je delo Marine Leonidovne Jasinske namenjeno upravo nama. I sa jednakim nestrpljenjem očekivaćemo njegov nastavak, bez obzira na to koliko nam je godina.
Autor: Olivera Nedeljković
