Prikaz klasika „Džoini dečaci“ Luize Mej Olkot
Kada smo je poslednji put sreli, Džo Ber je živela u velikoj, staroj kući prepunoj dečaka različitog uzrasta i dve devojčice. Sa suprugom je za decu napravila neku vrstu posebne škole i doma, brižno se starajući o svakom detetu ponaosob. Prošlo je deset godina i sada stara, trošna kuća izgleda mnogo bolje. Nedaleko je otvoren novi koledž na kome gospodin Ber radi, a on i njegova supruga provode mnogo vremena sa mladim ljudima koji tu studiraju.
I šta je sada sa tim malim muškarcima i ženama koje je gospođa Ber tako lepo odgajala? Većina njih je skoro ili potpuno odrasla. Nejt će uskoro otići da studira na fakultetu u Nemačkoj, a Den se vratio kući nakon raznih avantura koje je proživeo putujući. Demi je reporter, a Emil plovi morem kao što je i maštao svih prethodnih godina. Nen studira da postane lekar, a siroti Tom pokušava da zbog nje zavoli medicinu. Većina dece se vraća u čuvenu kuću i imamo priliku da vidimo koliko toga se promenilo u prethodnih deset godina.
Zatim se razilaze, odlaze nazad na fakultet, posao ili putovanja po svetu. Većina ih upada u različite probleme dok pokušavaju da izgrade živote. Nejt se upušta u način života koji je loš po njega i koji sebi ne može da priušti, Denova narav ponovo stvara probleme koji vode do zatvora, a Emilov brod tone i ostaje sa posadom u malom čamcu usred okeana.
Sve u svemu, ovo je godinu dana u životu mame Ber ispunjenih iščekivanjima i nadama, molitvama i savetima, a pre svega verom da će se njeno malo stado na kraju vratiti kući živo i zdravo.
U poslednjem delu priče o malim ženama porodice Marč, posmatramo kako odrastaju Džoina deca. Čitamo o njihovoj borbi sa problemima, o zaljubljivanju i nalaženju svog mesta u velikom svetu. Kroz sve to provejava majčinska ljubav i briga za decom čak i kada su odrasla, kako je i dalje u stanju da im pomogne iako su preveliki da bi joj sedeli u krilu.
Proza Luize Meri Olkot je predivna i pravo je uživanje bilo posmatrati ove mlade ljude kako se suočavaju sa procesom odrastanja. Iako sama priča i moralni kodeks u njoj nekima mogu delovati staromodno, a problemi sa kojima se junaci romana susreću deluju drugačije od današnjih, ipak u ovom delu postoji univerzalna relevantnost koja ne bledi i može da se primeni na sve generacije.
Izvor: lookingglassreview.com
Prevod: Dragan Matković
I šta je sada sa tim malim muškarcima i ženama koje je gospođa Ber tako lepo odgajala? Većina njih je skoro ili potpuno odrasla. Nejt će uskoro otići da studira na fakultetu u Nemačkoj, a Den se vratio kući nakon raznih avantura koje je proživeo putujući. Demi je reporter, a Emil plovi morem kao što je i maštao svih prethodnih godina. Nen studira da postane lekar, a siroti Tom pokušava da zbog nje zavoli medicinu. Većina dece se vraća u čuvenu kuću i imamo priliku da vidimo koliko toga se promenilo u prethodnih deset godina.
Zatim se razilaze, odlaze nazad na fakultet, posao ili putovanja po svetu. Većina ih upada u različite probleme dok pokušavaju da izgrade živote. Nejt se upušta u način života koji je loš po njega i koji sebi ne može da priušti, Denova narav ponovo stvara probleme koji vode do zatvora, a Emilov brod tone i ostaje sa posadom u malom čamcu usred okeana.
Sve u svemu, ovo je godinu dana u životu mame Ber ispunjenih iščekivanjima i nadama, molitvama i savetima, a pre svega verom da će se njeno malo stado na kraju vratiti kući živo i zdravo.
U poslednjem delu priče o malim ženama porodice Marč, posmatramo kako odrastaju Džoina deca. Čitamo o njihovoj borbi sa problemima, o zaljubljivanju i nalaženju svog mesta u velikom svetu. Kroz sve to provejava majčinska ljubav i briga za decom čak i kada su odrasla, kako je i dalje u stanju da im pomogne iako su preveliki da bi joj sedeli u krilu.
Proza Luize Meri Olkot je predivna i pravo je uživanje bilo posmatrati ove mlade ljude kako se suočavaju sa procesom odrastanja. Iako sama priča i moralni kodeks u njoj nekima mogu delovati staromodno, a problemi sa kojima se junaci romana susreću deluju drugačije od današnjih, ipak u ovom delu postoji univerzalna relevantnost koja ne bledi i može da se primeni na sve generacije.
Izvor: lookingglassreview.com
Prevod: Dragan Matković
