Prikaz: „Born To Run“
Autobiografija Brusa Springstina je knjiga živih emocija, sirove energije, neodoljive topline i nenapadne mudrosti.
Jesti li znali da je Brus Springstin lako mogao da bude Titanik svetske rok scene? Da postane najveći na planeti – kao što je sa albumom „Born In The U.S.A.“ i bio – a da onda doživi spektakularno potonuće? Ne zbog muzike – u njegovom slučaju ona sve vreme blista jednakim sjajem – nego zato što su ga umalo slomile teške depresije i drugi psihički problemi iz mučnog nasleđa njegovog oca, čoveka koji je u telu nosio veliku snagu, a u duši, namučenoj besom, utučenošću i paranoidnom šizofrenijom, bio olupina.
O dugačkoj borbi za mentalno zdravlje, sopstvenoj duši, zbrkanoj i raspolućenoj na želju za slavom i duboku zatvorenost, kao i komplikovanom odnosu sa krutim i nepristupačnim ocem, Springstin je ispisao najiskrenije i najdragocenije stranice autobiografije „Born To Run“. Pisao je, podrazumeva se, i o prirodi i suštini rokenrola, zlatnim danima muzičke industrije, o promenama u svetu medija, atmosferi u Americi u drugoj polovini dvadesetog veka, i još koječemu. Detaljno i sa mnogo duha predstavio je svoj put od blata do neba, put od odrastanja na ivici siromaštva u rodnom Friholdu, u Nju Džerziju, do trona na kojem se gura nekolicina najvećih, uključujući i neke njegove heroje iz mladosti. Bio je to put ispunjen znojavim trudom: Springstin, kao što znamo, nije turista u rokenrolu, nego jedan od poslednjih žilavih dugoprugaša koji su ga stvorili. Osim što je čovek vanserijskog talenta, on je i uporni, strogi radnik, nalik na Džejmsa Brauna koji mu je bio jedan od uzora.
Nekad nesigurni provincijalac koji se teško učio samopouzdanju, danas popularni milioner čija je trajna vezanost za rodni kraj i porodične korene ništa manje nego dirljiva, Brus Springstin u ovoj knjizi i o sebi i o drugima piše uz nesvakidašnju mešavinu emocija i racionalnosti, bivajući i svoj i tuđi trezveni psihijatar. To je čovek kojem verujete kada se predstavlja kao obziran i lojalan prijatelj, džentlmen sa viškom empatije, odan suprug i posvećeni roditelj koji se trudi da ne ponovi greške svog oca. Gorko iskustvo sa njim on pretvara u sudbinsku lekciju koja mu pomaže da prema sopstvenoj deci bude bolji nego što bi možda bio bez nje, a pišući o ocu pokazuje razumevanje, ljubav i više blagosti nego što bi se moglo očekivati. Kada to čini – ili kada o bivšoj supruzi govori sa poštovanjem, a o sadašnjoj sa ljubavlju – čitalac ne prepoznaje njegov diplomatski pokušaj da se svima dopadne, niti vidi rukopis čoveka kojem samo osećaj za pristojnost diktira uljudno ponašanje, nego oseća autorovo veliko srce i plemenite namere. Podjednako sposoban da vas rasplače, nasmeje i podstakne na razmišljanje, Springstin je, pokazujući istinski literarni dar, potpisao čestitu i poštenu knjigu, kakav je uostalom i on sam. To je knjiga živih emocija, sirove energije, neodoljive topline i nenapadne mudrosti, jedna od najboljih koje vam, ne samo iz sveta rokenrola, ovih dana mogu pasti u krilo. Tako to rade šljakeri iz Nju Džerzija.
Šest stotina i kusur strana srpskog izdanja (Laguna) lako je prohodno i zahvaljujući izvanrednom prevodu Dejana Cukića, prevodu koji čitaoca najpre tera da proguta tekst u jednom nestrpljivom zalogaju, a onda mu se vrati i sažvaće ga na miru, uživajući u njegovim bogatim ukusima. Kao začin, Cukić je dodao znalačke i zabavne fusnote koje daleko prevazilaze okvire muzike i u kojima, pored ostalog, bivaju ispravljene Springstinove materijalne greške, neizbežne i u štivima znatno manjeg obima.
Autor: Ivan Ivačković
Izvor: Nedeljnik
