Prvi ponedeljak u mesecu donosi ekskluzivno za čitaoce Laguninog sajta www.laguna.rs novu priču Gorana Petrovića iz ciklusa „Priče o Merama“.

Koliko juče, sredinom Bulevara kralja Aleksandra, pre toga Revolucije, pre toga Kralja Aleksandra, u najstrožem centru Beograda, sredovečni Rom vozi prepravljeni motokultivator! Mala poljoprivredna mašina vuče naherenu prikolicu pretovarenu kartonima, denjcima novina, starim knjigama... Još dva Roma, dečaka, možda sinovi vozača motokultivatora, sede na hrpi prikupljenog papirnog otpada. Sva trojica pevaju koliko ih grlo nosi. Brzinom od oko deset kilometara na čas jure otmenim, nedavno renoviranim Bulevarom – i pevaju! Kažem – „jure“, jer motokultivator čak i sa naherenom prikolicom može da prođe između skupocenih nepomičnih automobila – negde napred, daleko napred je zastoj. Moćne mašine zaludno brekću u mestu. Hromirane izduvne cevi veoma tiho rade svoje. Vozači automobila nervozno trube jedni drugima, pokazuju srednji prst, psuju...

Iza motokultivatora ostaje pesma Roma. Tu i tamo spada karton od pakovanja najnovijeg tipa televizora visoke rezolucije, debljine uramljenog akvarela ili grafike. Tu i tamo spada spljoštena kutija nekog drugog tehničkog proizvoda zvučne robne marke. Tu i tamo spada dvolist novina sa slikama važnih političara, što se prilikom dočeka i ispraćaja, srdačnosti radi, besmisleno dugo rukuju i tapšu po ramenu. Tu i tamo sa naherene prikolice spada knjiga koja više nema čitaoce.

Romi ne zastajkuju, ma i ne osvrću se. Jure, krivudaju između blokiranih automobila, mašu svima oko sebe i pevaju! Tako će jednog dana sa neke prikolice natovarene papirom namenjenom deponiji – spadati i knjige koje sam napisao. Više je nego utešno to što će ih pratiti pesma. Duž Bulevara. U najstrožem centru prestonice.