Promocija knjige „Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija biće održana u sredu, 13. decembra od 19 sati u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu (Mihajla Pupina 6). O ovoj zbirci kratkih priča, koje će vas nasmejati, rastužiti, zaintrigirati i navesti na razmišljanje, pored autora govoriće književni kritičari Tamara Babić i Dragan Babić.
„’Priče misterije i magije’ su priče iz najnovije faze mog stvaralaštva“, objasnio je Oltvanji. „One u poznatom pronalaze misteriju, u banalnom magiju. Bilo da su realistične ili fantastične, slažu se bolje jedne uz druge nego što je iko mogao da se nada, ponajmanje autor.“
U zbirci je sadržano dvanaest svetova koji preispituju ovaj naš: Da li ste čuli za teoriju zavere o tome zašto nastaje gužva u saobraćaju svaki put kad padne kiša? Kakva čuda moraju da se dogode da bi dečak koji ne želi da bude pripadnik nijedne od suparničkih maloletničkih bandi izbegao izbor koji mu okolina nameće? Šta bi čovek uradio kada bi mu turistička agencija ponudila putovanje u prošlost?
U svojoj novoj knjizi Oltvanji nudi odgovore na ova i brojna druga pitanja, pri čemu ne samo da se hvata ukoštac sa sve većim promenama sveta već nam pruža retko uzbudljivu priliku da se zapitamo o pravoj prirodi naše svakodnevice i saznamo šta se sve krije iza njenih kulisa.
Oto Oltvanji je autor nekoliko romana u kriminalističkom i fantastičnom ključu, od kojih je poslednji, „Iver“, svojevrsni „triler o porodici i za porodicu“, objavljen u izdanju Lagune. Sa engleskog je preveo više naslova savremene svetske književnosti.
„Priče misterije i magije“ možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Oto Oltvanji
Oto Oltvanji je rođen 1971. godine. Odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010), Iver (2015) i Polje meduza (2023). Od početka devedesetih, objavio je pedesetak pripovedaka u časopisima i antologijama, od kojih su neke sakupljene u zbirci Priče misterije i magije (2017).
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
