Priče koje čuvaju od zaborava prošlo vreme – Predstavljena zbirka „Priče uz ognjište“ Vlade Arsića
U prepunoj Bukmarker kafeteriji knjižare Delfi SKC 29. septemba predstavljena je zbirka Vlade Arsića „Priče uz ognjište“.
Petnaest priča, petnaest sudbina. Ispričane narodskim jezikom, onako kako se odvajkada pričalo uz ognjište, u vodenicama, pećinama, na prelu ili kakvoj zabitoj isposnici.
O knjizi su pored autora govorili pisci Mladen Milosavljević i Slaviša Pavlović, kao i urednica izdanja Ivana Misirlić.
Uz huk vetra i besnilo mećave, majstor pripovedanja Vlada Arsić uvodi nas u nestvarni svet života koji slabo poznajemo, često i ne razumemo. Njegovi junaci su jednostavni, obični ljudi, čudesnog udesa i neobične sudbine.
Ivana Misirlić je na početku svog izlaganja istakla „lingvističko bogatstvo“ koje donosi ova knjiga: „Sa ovim pričama uranjamo u jedan folklorni ambijent, etno-priče, koje nas vode kroz vreme, istorijske činjenice, fantastične momente. Ovo je knjiga koja traži tzv ’sporo čitanje’ i prilično je drugačija od onog što danas čitamo i što uglavnom savremeni autori pišu. Knjiga prija čitaocu i izmešta ga iz svakodnevice.“
Kako je autor napisao u uvodu, zbirka se začela poslednjeg dana leta, prošlog veka, u manastiru Praskvica, kraj Svetog Stefana, gde je Arsić bio u poseti prijatelju i prisustvovao večernjoj službi posle koje se zapodenuo razgovor. Ali pravi početak bio je u autorovom detinjstvu: „Postoji jedno selo na putu između Valjeva i Bajine Bašte, na putu ka Tari, gde je struja došla neobično kasno, a duge zimske noći spuštale su se neobično rano. I tada bi se seljaci, kada obave dnevne obaveze, obično okupljali u kući jednog domaćina. Obično bi se muškarci uhvatili čašice, a žene vune i preslice, i krenula bi priča. A pričalo se o koječemu. O setvama i žetvama, o prelima i poselima, o nekadašnjim ljubavima i bivšim ljudima.“
Tokom tridesetogodišnjeg novinarskog staža, Arsić je zabeležio na stotine i hiljade reportaža i dokumentarnih zapisa: „Voleo sam da se šetam gudurama i klisurama, da zavirim u pećine, da noćivam u vodenicama, da posećujem monahe u njihovim isposnicama, da stižem do najdaljih bačija i stočarskih katuna i uvek bih donosio priče koje nisu bile najspektakularnije, ali su bile jedinstvene i neponovljive, zato što ih niko pre mene nije zapisao. Tako da su se priče začele pre više od pola veka.“
Slaviša Pavlović je istakao da je novinarstvo zanat, a književnost je takođe zanat uz malo talenta: „Vlada ima mnogo talenta. Meni se čini da je njemu ovde bilo najteže da izabere kojih 15 priča da ispriča, jer se susreo sa mnogo. Ova knjiga me je vratila u detinjstvo. Čitajući prvu priču ’Kolo’, kao da sam čitao neku naprednu verziju Janka Veselinovića. Zato što on pominje Zeku Buljubašu i hajduke. To je meni možda najdraža knjiga iz detinjstva.“
Književno stvaralaštvo Vlade Arsića i Mladena Milosavljevića povezuje slično polje interesovanja, folkloristika, narodna verovanja, začudno.
„Neke stare, zaboravljene priče, običaji, događaji, ljudi – žive danas upravo zahvaljujući piscima poput Vlade Arsića“, rekao je Mladenović i dodao: „Čitajući ove priče, došao sam do zaključka da je Arsić zapravo ovovremeni Milan Đ. Milićević, etnograf i pisac, čovek koji je nogom kročio u svako selo u Srbiji i o tome ostavio brojna svedočenja, i između ostalog jednu sjajnu zbirku priča, ’Zimske večeri’, koja je prvi put objavljena 1879. U Vladinim delima, naročito u ovoj zbirci, ima dosta elemenata istorijskog, mitskog, i etnografskog.“
Na pitanje ko su junaci njegovih knjiga, Arsić je rekao: „Nijedan lik iz ove knjige nije izmišljen. To su uvek oni likovi iz naroda, oni ljudi koji isto tako pretrpe zlo, nesreću, katastrofu, a nigde to ne zabeleže. U slavu takvih ljudi je ova knjiga. Moji junaci su moji sagovornici. Sve moje priče iz ove zbirke se ili zasnivaju, ili se dobrim delom oslanjaju na istinite događaje.“
„Ako bih mogao da nađem neki zajednički imenitelj za Vladine priče u ovoj zbirci, pored jezika, to bi bila arhetipska i univerzalna nit, ono što nas karakteriše“, istakao je Milosavljević.
Govoreći o simbolici „ognjišta“, Pavlović je istakao asocijaciju na okupljanje, prenošenje duha i DNK jednog naroda i dodao: „Ono što je jak utisak nakon čitanja ove knjige jeste koliko je, zapravo, u našoj istoriji bio težak život žena. Meni je to najupečatljivije.“
Nakon promocije, autor je skoro sat vremena potpisivao knjige i razgovarao sa čitaocima.
„Priče uz ognjište“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
