Priča o propasti Komanča prvi put na srpskom jeziku
Više od 30 godina posle objavljivanja istoimenog filma koji je dobio sedam Oskara, beogradska Laguna objavila je, prvi put na srpskom, roman Majkla Blejka „Igra s Vukovima“.
Blejk, relativno neuspešni scenarista, nekoliko godina je pisao roman/scenario o propasti jednog načina života i jedne civilizacije. Sticajem srećnih okolnosti njegov prijatelj glumac i režiser Kevin Kostner zainteresovao se za priču i ostalo je, što kažu u Holivudu, istorija.
„Igra s Vukovima“ je priča o propasti Komanča, najmoćnijeg indijanskog plemena u američkoj istoriji, koje je vekovima slobodno živelo, jahalo i borilo se na velikim prostranstvima od Meksičkog zaliva do Denvera, i od El Pasa do Arkanzasa.
Blejk je, inspirisan kultnom knjigom Dija Brauna „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena“ (takođe u izdanju Lagune) napisao priču o poručniku Džonu Danbaru koji, posle herojskog čina u Građanskom ratu, dobija premeštaj na Granicu, u najistureniju vojnu postaju na Divljem zapadu.
Sam, sa konjem Ciskom koji mu pravi društvo i usamljenim vukom koji ga povremeno posećuje, Danbar je okružen beskrajnom prerijom, plavim nebom i Indijancima. Usamljen i fasciniran, Danbar odlučuje da se predstavi svojim susedima i tako počinje njegovo duhovno putovanje iz kojeg će izaći kao drugi čovek – Igra s Vukovima.
Blejk je u ovom romanu iskoristio sve priče o Komančima i teksaskim rendžerima i indijanskim ratovima i sukobima, od otmice Sintije En Parker, „bele skvo“ i majke jedinog poglavice Komanča Kvane Parkera, do krađe indijanske zemlje, dolaska belaca i konačnog proterivanja starosedelaca. Čitava mitologija Divljeg zapada i, još uže, Teksasa i Komanča, spakovana je u Blejkov roman.
Blejkova fasciniranost i omađijanost Indijancima i beskrajnim prostranstvima Komančerije vidljiva je od samog starta. Sam autor je jednom prilikom rekao da je želeo da ispriča priču o belom čoveku koji je naučio da ceni bogatu i ranjivu kulturu Indijanaca, onako kako je i on sam (autor) cenio.
Iako mu je srce na mestu, izvedba je pomalo neujednačena. Blejk je prvo scenarista pa tek onda pisac, i to se vidi. Prema njegovom scenariju (za koji je inače dobio Oskara) Kostner je snimio predivan, bolan film koji treba pogledati (iz tehničkih razloga umesto Komanča, u filmu su Lakota Indijanci). Mala zanimljivost iz filmske istorije: Samo tri vesterna su dobila Oskara za najbolji film – „Simeron“, „Neoprošteno“ i „Igra s Vukovima“.
Roman, iako kratak, ima neujednačen ritam, kao da autor nije umeo da pretoči u reči lepotu prerije, snagu bizona ili svoje divljenje prema indijanskoj kulturi.
No, i pored toga, „Igra s Vukovima“ je dirljiv roman o duhovnom putovanju jednog slomljenog čoveka, o civilizaciji vrednoj divljenja koju smo uništili, o porodici, prirodi, hrabrosti i potrazi za slobodom.
Još ako ga uparite sa Braunovom neprevaziđenom istorijom Indijanaca i fantastičnom knjigom o usponu i padu Komanča „Carstvo letnjeg meseca“, na konju ste.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Blejk, relativno neuspešni scenarista, nekoliko godina je pisao roman/scenario o propasti jednog načina života i jedne civilizacije. Sticajem srećnih okolnosti njegov prijatelj glumac i režiser Kevin Kostner zainteresovao se za priču i ostalo je, što kažu u Holivudu, istorija.
„Igra s Vukovima“ je priča o propasti Komanča, najmoćnijeg indijanskog plemena u američkoj istoriji, koje je vekovima slobodno živelo, jahalo i borilo se na velikim prostranstvima od Meksičkog zaliva do Denvera, i od El Pasa do Arkanzasa.
Blejk je, inspirisan kultnom knjigom Dija Brauna „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena“ (takođe u izdanju Lagune) napisao priču o poručniku Džonu Danbaru koji, posle herojskog čina u Građanskom ratu, dobija premeštaj na Granicu, u najistureniju vojnu postaju na Divljem zapadu.
Sam, sa konjem Ciskom koji mu pravi društvo i usamljenim vukom koji ga povremeno posećuje, Danbar je okružen beskrajnom prerijom, plavim nebom i Indijancima. Usamljen i fasciniran, Danbar odlučuje da se predstavi svojim susedima i tako počinje njegovo duhovno putovanje iz kojeg će izaći kao drugi čovek – Igra s Vukovima.
Blejk je u ovom romanu iskoristio sve priče o Komančima i teksaskim rendžerima i indijanskim ratovima i sukobima, od otmice Sintije En Parker, „bele skvo“ i majke jedinog poglavice Komanča Kvane Parkera, do krađe indijanske zemlje, dolaska belaca i konačnog proterivanja starosedelaca. Čitava mitologija Divljeg zapada i, još uže, Teksasa i Komanča, spakovana je u Blejkov roman.
Blejkova fasciniranost i omađijanost Indijancima i beskrajnim prostranstvima Komančerije vidljiva je od samog starta. Sam autor je jednom prilikom rekao da je želeo da ispriča priču o belom čoveku koji je naučio da ceni bogatu i ranjivu kulturu Indijanaca, onako kako je i on sam (autor) cenio.
Iako mu je srce na mestu, izvedba je pomalo neujednačena. Blejk je prvo scenarista pa tek onda pisac, i to se vidi. Prema njegovom scenariju (za koji je inače dobio Oskara) Kostner je snimio predivan, bolan film koji treba pogledati (iz tehničkih razloga umesto Komanča, u filmu su Lakota Indijanci). Mala zanimljivost iz filmske istorije: Samo tri vesterna su dobila Oskara za najbolji film – „Simeron“, „Neoprošteno“ i „Igra s Vukovima“.
Roman, iako kratak, ima neujednačen ritam, kao da autor nije umeo da pretoči u reči lepotu prerije, snagu bizona ili svoje divljenje prema indijanskoj kulturi.
No, i pored toga, „Igra s Vukovima“ je dirljiv roman o duhovnom putovanju jednog slomljenog čoveka, o civilizaciji vrednoj divljenja koju smo uništili, o porodici, prirodi, hrabrosti i potrazi za slobodom.
Još ako ga uparite sa Braunovom neprevaziđenom istorijom Indijanaca i fantastičnom knjigom o usponu i padu Komanča „Carstvo letnjeg meseca“, na konju ste.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
