Prevarili su zlo – prikaz knjige „Kuća sećanja i zaborava“ povodom švedskog izdanja
Filip David je rođen 1940. godine, kao Jevrej iz Srbije i zbog toga je već kao beba suočen sa apsolutnim zlom. Totalno istrebljenje srpskih Jevreja započelo je skoro odmah nakon nemačke okupacije Jugoslavije u proleće 1941. Ovo je bio početak uspešnog sistematskog Holokausta. 29. marta, 1942. Franc Rademaher, iz nemačkog Ministarstva inostranih poslova objašnjava da „jevrejsko pitanje više nije relevantno“ u Jugoslaviji. Od oko 82.000 Jevreja koliko je živelo u Jugoslaviji kada su Nemci napali, 67.000 je ubijeno, a od 16.000 koji su živeli u okupiranoj Srbiji, samo je 1500 preživelo.
Zastrašujuća je trauma pripadati preživelom ostatku jedne od najvećih orgija ubistava u istoriji, kojima su, između ostalih, svedočili Primo Levi, Žan Ameri, i Pol Selan. Jedan od njih je i Filip David koji u romanu „Kuća sećanja i zaborava“ pokušava da istraži koncept zla na osnovu iskustva koje nosi sa sobom kao balast. Ovo ne znači da je knjiga autobiografski roman, osim činjenice da autor pripada maloj grupi koja je uspela da pobegne. Davidov roman karakteriše pažljivo organizovana kompozicija, izdeljena u delove, pošto su i sami preživeli zapravo ljudski fragmenti koje proganja krivica. Filip David nekima od njih daje glas.
Iznad svih, Albertu Vajsu, koji je na neki način, glavni lik. Albert, njegovi roditelji i mlađi brat Elijah, putuju dva dana i dve noći vozom koji ih vodi ka smrti, kada njegov otac uspeva da napravi rupu u vagonu, dovoljno veliku da kroz nju prođe dete, ali ne i odrasla osoba. Albertu daje zadatak da pažljivo pazi na brata i pomaže sinovima da pobegnu iz voza. Prvo iskače Elijah, a kada voz ponovo uspori izlazi i njegov stariji brat. Albert momentalno uskače u hladnoću i sneg da traži svog brata, ali ga ne pronalazi, čak ni tragove. Konačno ga spašavaju, ali nikada ne saznaje šta se desilo Elijahu.
U ovu književnu mrežu uključena su i ostala zastrašujuća iskustva, na primer ono Uriela Koena. Rođen je 1942. u zatvorenom podrumu, gde je njegova majka tinejdžerka bila zaključana, poput žene iz filma „Soba“, sa razlikom što bi pokušaj bekstva od silovatelja koji ih je držao kao zatvorenike značio sigurnu smrt za nju i njeno dete.
Filip David uvodi i aspekte jevrejskog misticizma u njegov – bezuspešan – trud da opiše koncept zla. Najistaknutija je zabranjena varijanta Kabale koja kaže da svako ko pokušava da spasi ljude od zla, mora da prigrli greh. Ovo bi možda moglo da opravda Jevreje koji su izdali svoj narod Nemcima, uvrnuta i neljudska logika koju je teško prihvatiti.
Autor: Lenart Bromander
Izvor: aftonbladet.se
