Sinoć se u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu održala prelepa promocija knjige „Prva ljubav“ Marija Liguorija. Publiku je pozdravila dekanica Filozofskog fakulteta, prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, koja je izjavila da se oseća ponosnom što je Marija Liguorija upoznala pre nego što je u Srbiji postao „Mario Liguori“, te da je italijanskom piscu i predavaču zahvalna na tome što je odlučio da svoju karijeru nastavi u Novom Sadu.
O knjizi su govorili prof. dr Gojko Tešić, doc. dr Željko Milanović i autor, a odlomke iz knjige je pročitala recitatorska družina „Među nama“.
Prof. dr Gojko Tešić je izjavio da je Mario Liguori veliki pisac i dragocen dar za ovu sredinu, te da on ne zna za sličan primer u istoriji srpske književnosti. „U ovom stvaraocu, koji ima neko magično oko i uho, vidim Miloša Crnjanskog i naročito Rastka Petrovića. Šta god da piše, on to čini najlepšim srpskim jezikom, zato se njegovom srpskom jeziku duboko klanjam“, kazao je Tešić.
Doc. dr Željko Milanović je rekao da je reč „zavičaj“ ključna za prozu koju stvara Mario Liguori, jer je svaki njegov junak neka vrsta nomada koji traži zavičaj. „U knjizi ’Prva ljubav’ susreću se različiti prostori i kulture. Ona je bliska Kišovoj prozi zato što tematizuje detinjstvo i učestvuje u stvaranju interliterarne zajednice“, dodao je Milanović.
Mario Liguori je istakao da se književnost bavi emocijama i da se po tome bitno razlikuje od istorije. Po njegovom mišljenju, „Prva ljubav“ je subverzivna knjiga zato što se većina pisaca, u ovoj fazi kulturne istorije Evrope, boji ljubavne teme. „Pisac je oduvek, u istoriji književnosti, bio zadužen za govor o ljubavi. Ako se ljubav i emocije ugase i izgube u piscu, pisanje gubi smisao“, zaključio je Liguori.
