Treća knjiga „Danonoćnih zapisa“ akademika Mira Vuksanovića pod nazivom „Nikad dosta života“ predstavljena je 13. juna u knjižari Delfi SKC.
O ovoj inspirativnoj knjizi zapisa, komentara, izreka, kratkih priča i eseja, pesama u prozi, sećanja i raznih osvrta, pored autora, govorili su i dr Mina Đurić, književna kritičarka i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja.
Vuksanović je svoje zapise počeo da piše još pre četrdesetak godina: „To je ono nešto što vam padne na pamet, pa uzgred zapišete jer ne znate šta ćete sa njim, ali osetite da vam je to potrebno, a ponekad vam se učini da bi to bilo zanimljivo i nekome drugom. Nisam pisao ove zapise da bih objavio već se to sabiralo kroz godine dok se samo nije formiralo, i onda sam smislio reč ’danonoćnik’, koju nećete naći u rečnicima i drugim knjigama. To je nešto što nastaje i danju i noću, što iz svetlosti ulazi u mrak, iz mraka ulazi u svetlost, i tako je i sa ovim zapisima.“
Dubravka Dragović Šehović je istakla da Vuksanović i te kako dobro promisli o onome što piše: „To je sjajno napisano i sjajno promišljeno delo uklopljeno u celinu, i tu za urednika nema mnogo posla. U ovoj knjizi imamo zapise koji su nastali u poslednje tri godine, i oni su sa te strane nama bliski jer govore o vremenu koga se sećamo. Knjiga ’Nikad dosta života’ najviše liči na Andrićeve ’Znakove pored puta’. Ima zapisa koji su izuzetno emotivno obojeni, zapisa u kojima se autor osvrnuo i na svoj rad koji se tiče Andrićevih dela, njegove svakodnevice, misli, šetnji, a takođe ima i kratkih zapisa koji su na rubu aforizma. Gospodin Vuksanović je ovom knjigom pokazao da je fantastični vladalac kratke forme.“
Mina Đurić je istakla da je nova knjiga izuzetno važna za celokupan opus akademika Vuksanovića: „Pamtimo svi i ’Semolj zemlju’, i ’Semolj goru’, i ’Semolj ljude’, azbučne romane o planinskim nazivima, pričama u rečima, o nadimcima, i razmišljali smo već o toj enciklopedijsko-leksikografskoj paradigmi koliko je važna za stvaralaštvo Mira Vuksanovića. Sada pred sobom imamo knjigu koja fragmentarno sabira različite forme, gde reči nisu samo junaci, gde su to i drugo lirsko, refleksivno, dnevničko, sagovorničko ’ja’ koje predstavlja neprekidno nadopisivanje toga sveta. Ono što nas posebno interesuje jeste kako u ovoj poližanrovski određenoj knjizi koja višeglasno pretrajava kroz tkanja noćna, poput onih najlepših dela Šeherezade, Pletisanki i predstavlja sve ono što se tokom dana doživelo, saznalo, videlo, a kako kroz mnoge poente, aforizme, aforističke elemente, poseduje i jednu vrstu izuzetne zrelosti, ontološkog mira i svega što treba najbolje sagovorništvo da ponudi.“
Upitan da otkrije gde je pronašao zametke svojih zapisa, Vuksanović je odgovorio: „To je sâm život, iskustvo, potreba, radoznalost. Kao što svaki čovek ima potrebu da ostavi neki svoj trag, da se zna da je živeo, tako pisac ima privilegiju da te tragove ostavlja u knjigama. Kad je reč o spoljnim podsticajima, to su prijatelji, susreti, sve što nas okružuje, a kada je reč o konkretnoj knjizi, onda su to ’Znakovi pored puta’. Pisac mora da se prilagođava vremenu u kojem živi, ne da podilazi, već da bude savremen.“
Knjigu „Nikad dosta života: Danonoćni zapisi“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
