U prepunoj Velikoj sali Studentskog kulturnog centra sinoć je uz zvuke bubnjeva, pevušenje i mnogo smeha predstavljena knjiga Dušana Vesića „Šta bi dao da si na mom mjestu“, definitivna biografija najveće jugoslovenske grupe i fenomena jugoslovenskog roka – Bijelog dugmeta. Uzbudljiv i emotivan dokument „Šta bi dao da si na mom mjestu“ je priča o jednom prohujalom dobu i bendu čije su pesme nadživele vreme i zemlju u kojoj su rođene.
O knjizi su na promociji govorili glumac Sergej Trifunović, pisac Ivan Ivačković, književni kritičar Ivan Velisavljević i autor Dušan Vesić.
Urednik knjige i pisac nagrađivane knjige „Kako smo propevali“ Ivan Ivačković ispričao je da mu je najteži posao bio da nagovori skromnog Vesića da napiše ovu knjigu.
„Mislim da je prikladno da o najvećoj jugoslovenskoj grupi piše najbolji znalac, a da tu knjigu objavi najveća izdavačka kuća – Laguna“, rekao je Ivačković.
On je ocenio da Vesićeva knjiga baca novo svetlo na Bijelo dugme. Rekao je da je knjiga faktografski pouzdana i bogata u emocijama i uz buran aplauz dodao da je Vesić, od koga je učio, „Hemingvej srpskog novinarstva“.
O knjizi i Bijelom dugmetu nadahnuto i zabavno je govorio i glumac Sergej Trifunović koji je iskreno priznao da nikada nije slušao Bijelo dugme ali da je, kada je u jednom dahu i za jednu noć pročitao knjigu i onda pustio i njihovu muziku, shvatio da on zapravo zna reči svih pesama – što je na promociji i pokazao pevušeći neke hitove Dugmeta i objašnjavajući da je u većini slučajeva reč o obradama rok klasika.
„To je zapravo fenomen ove grupe. Ja kao neko ko nije deklarisani fan ovog benda znam reči svih pesama. Znam čak i da ih sviram“, rekao je Trifunović i ocenio da je Vesićeva knjiga zapravo ozbiljna naučna studija kako o Dugmetu tako i o tom vremenu.
Na pitanje ko je za njega Bijelo dugme – Bebek, Tifa ili Alen, Trifunović je odmah odgovorio Bebek. Možda mu je Tifa draži, ali da je njegova „mana“ što je imao samo jedan album sa Dugmetom.
Tokom promocije, koju su upotpunili bubnjar Dragoljub Djuričić i Ipetovi bubnjari i dečji hor Horislavci, bilo je reči i o Goranu Bregoviću kao najosporavanijoj i najomraženijoj figuri jugoslovenske rok scene. Ivačković, koji je u knjizi „Kako smo propevali“ izneo istoriju muzike u bivšoj Jugoslaviji, ukazao je da je Bregović nepravedno osporavan kao plagijator i neko ko je „poseljačio“ muziku u Jugoslaviji. Bregović je bio oličenje modernog. Kritičar Ivan Velisavljević je na to prokomentarisao da Bregović mošda jeste mnogo toga pozajmio, ali da ga je i poboljšao.
Iako je knjiga „Šta bi dao da si na mom mjestu“ predstavljena kao štivo bogato podacima, Vesić, jedan od najvažnijih rok novinara Jugoslavije, prokomentarisao je da je knjiga važnija po nekim analizama tog vremena nego po podacima koje nudi.
Na pitanje da li se Bregoviću dopala knjiga, on je uz osmeh rekao da misli da jeste, ali da je to pitanje za Bregovića, a ne za njega.
Prokomentarisavši da Dugme ove godine slavi 40. rođendan, Vesić je podsetio i da se ove godine navršava 20 godina od smrti Gorana Ipe Ivandića, bubnjara Bijelog dugmeta u čiju čast je energično nastupio Djuričić.
Velisavljević je pred kraj ocenio da bi Dugme sigurno stalo na stranu mladih filmskih autora koji već danima „okupiraju“ bioskop Zvezda i u to ime pročitao poemu o Zvezdi u koju je uklopio naslove pesama i albuma popularnih „dugmića“.
