Mario Liguori, pisac koji piše na srpskom jeziku, predstavio je 14. decembra svoju novu knjigu „Via Acquarossa“ u knjižari Delfi SKC.
O knjizi su govorili i književni kritičari Tamara Krstić i Vladan Bajčeta, kao i Dubravka Dragović Šehović, urednica knjige.
Smeštena u blizini čudesnog Vezuva, nadomak Pompeje, Ulica Akvarosa je učiteljica života, mikrokosmos u kom se ljudi grčevito bore za mesto pod suncem. Na njenoj kaldrmi prožimaju se nežnost i nasilje, erotizam i patrijarhalne stege, gostoprimstvo i neprijateljstvo prema strancima, pravdoljubivost i nepravda.
Urednica Dubravka Dragović Šehović je istakla da je imala sjajnu saradnju sa piscem i da se radovala prilici da bude urednik na ovom projektu: „Ovo je pravi roman-mozaik, priče su lepo povezane jedna u drugu, pisac ima veoma bogat rečnik, jezik, rečenice, sve je besprekorno, stil mu je izvanredan. Veoma mnogo likova se nalazi u romanu, i Mario uspeva da napravi balkanski šmek jer uvodi portrete i mnogih drugih junaka osim Italijana, da se vidi i proveri kakvi su oni domaćini prema tim strancima.“
Likovi ovog romana su pretežno mladi ljudi zaneseni fatalnim strastima, hranom i fudbalom, istorijom i prirodom, ljubavlju i materijalnim zadovoljstvima. Međutim, pored svih protagonista koji se otimaju oko lepote, prvi i pravi glavni junak romana „Via Acquarossa“ ostaje upravo ova ulica sa svojim upečatljivim pričama, intrigama i dogodovštinama, a poglavlja ove knjige pružaju autentične slike južne Italije.
Tamara Krstić smatra da je novi roman „pravi mikrokosmos i predstavlja odliku života na bilo kojim prostorima, iako je ovde to lokalizovano u Italiju, a opet je moglo da se dešava bilo gde na planeti. Knjiga jeste mozaik ili slagalica, priče se prelivaju jedna u drugu, svaka se nastavlja u sledeću, menja im se s vremenom perspektiva, a zanimljivo je da ih povezuje jedna reč ili motiv. Kraj jedne priče nadovezuje početak sledeće“. Primećuje da je reč o jednoj ulici i o jednom životu, a naziv „Acquarossa“ u prevodu – crvena voda, prema njenim rečima, označava „kako struji krv u nama, dok živimo, kao vid impulsa života, kao da se život vraća tamo odakle je potekao“.
Kritičar Vladan Bajčeta je pročitao sve knjige Marija Liguorija i oduševljen je njegovom književnošću. Istakao je da Mario sada toliko dobro poznaje srpski da može da se šali i sa bosanskim dijalektom: „Italijan Mario Liguori je zaljubljenik u srpski jezik, govori ga bolje nego mnogi kojima je srpski maternji. Taj jezik mu je uzvratio ljubav i otvorio mu se ka umetničkom izrazu, odakle se rodila Liguorijeva istančana proza. Svako njegovo novo delo otuda je istovremeno i dar i uzdarje – Marija Liguorija srpskom jeziku i srpskog jezika Mariju Liguoriju, a na radost njegovih sve brojnijih čitalaca“, zaključio je Bajčeta.
Mario Liguori je na početku izlaganja zahvalio govornicima i čitaocima: „Uvek je lepo doći u Beograd i videti brojnu publiku na promociji moje knjige. Dugo sam se bavio temama kao što je zavičaj, ja i jesam zavičajno biće, volim da se vraćam u svoj rodni kraj. Osećanje kada pomislim na zavičaj je kao sunčan dan, subota, kraj proleća ili početak leta“, otkrio je svoju nostalgiju koju često oseća.
Liguori je rođen u Sarnu, u Italiji, gde zaista postoji Ulica Acquarossa: „Kaldrma kao da me čeka, ta slika me stalno proganja, imam potrebu da se vratim tamo gde sam bio i boravio. Više nisam dete i znam da se u to nekad teško poveruje, jer život neumitno prolazi. Nedostaje mi detinjstvo, moja ulica. To je veoma teško stanje i onda se lečim pisanjem, stvaranjem, putem književnosti.“
Autor je naveo da je prvobitni plan bio da napiše zbirku priča, i da se pisanje odužilo zbog mnogo obaveza koje ima: „Moram da se osamim i na miru pišem knjigu. Sunce je veliki neprijatelj književnosti, tokom leta ne mogu stvarati, zato je za pisanje idealna zima. U to doba, kao sada, pišem dok sam u Novom Sadu. Književnost jednostavno mora biti u zimu, tako sam navikao“, zaključio je Mario.
Roman „Via Acquarossa“ Marija Liguorija možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
