U prepunoj kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC 24. januara održana je promocija romana „The Bodigard“ Radivoja Bojičića.
O knjizi su pored autora govorili književnik Dragan Lakićević, novinar i pisac Vanja Bulić i urednica Dubravka Dragović Šehović, dok je odlomke iz knjige čitao glumac Milenko Pavlov, toliko upečatljivo da biste poželeli da vam pročita celu knjigu.
Dubravka Dragović Šehović nam je otkrila da je Vanja Bulić bio „dobri duh“ ovog romana jer ga je preporučio Laguni: „Neizmerno sam se zabavljala čitajući rukopis. Ovakve likove smo sretali mnogo godina. Mogli su da nam se sviđaju ili ne, a uglavnom nisu, ali način na koji je ovaj lik predstavljen je jednostavno simpatičan. On će vam se dopasti jer je autor tako hteo, predstavljajući ga kao momka s asfalta koji se dokopao Beograda došavši iz Crne Gore. Večito je u koliziji između onoga što radi i morala koji je nasledio.“
Dubravka je istakla da je Bojičić kroz humor provukao društvenu kritiku.
Dragan Lakićević poznaje Radivoja Bojičića skoro 50 godina: „Čitao sam sve njegove knjige. On je najduhovitiji čovek koga znam, najduhovitiji Srbin. Volim da kažem da je, kad se uozbilji, pravi Matija Bećković“. Posle malo duhovitosti Lakićević je istakao da Bojičićev roman, od početka do kraja, pripoveda antijunak: „Tehnika skaza nije pretenciozna – prva njena osobina je ijekavski izgovor, što znači da se telohranitelji kojima pripada i Bojičićev ’Bodigard’ regrutuju iz specifičnih područja i koloritnih temperamenata naše zemlje i našeg vremena. Udeo primitivizma, kao još jedna osobina glavnog junaka, započinje već naslovom knjige. Ironičnom, satiričnom i humorističkom stilu Bojičićevog romana doprinosi i dozirana ali neprekidna i parodična upotreba manje ili više poznatih sintagmi, fraza, floskula, citata, parola, izreka iz domaće lektire i kulture.“
Lakićević je istakao da je komičnost, sa elementima tragičnog i satiričnog, glavna osobina ovog jedinstvenog lika naše savremene književnosti: „Tu vrstu književne groteske posedovao je Miodrag Bulatović, a u humoru i satiri prednjači Bojičić.“
Vanja Bulić je rekao da je dobro delo samo po sebi kada nas neko nasmeje ili kada mi nekoga nasmejemo i istakao da ga je Radivoje Bojičić „uvukao“ u Jež još 1981. godine, i od tada se druže i smeju: „Sloboda jednog društva meri se po tome dokle satira može da dobaci. Još ako neko ume uz satirični tekst da ubaci humor kao što Lale radi, onda je kupio one koji možda ne bi pročitali tu satiru“.
Vanja je rekao i da je „došlo vreme da kada napišete istiniti tekst, ljudi kažu ’što je ovo dobra satira’, a to je trenutak kada to društvo treba dobro da razmisli šta se događa i zašto je tako“.
Radivoje Bojičić je na kraju večeri, kojom je lebdela lepa energija obojena dobrotom i iskrenim prijateljstvom, zahvalio svima koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana i otkrio da je glavni junak romana u stvari njegovo iskustvo, a zatim je pročitao nekoliko citata iz „The Bodigarda“ koji zbog ograničenog prostora nisu ušli u knjigu:
„Ne znam ti ja ko je rođen u Njeguše, ali i u podne i u ponoć mogu da ti nabrojim desetoricu onih koji su potekli iz Kaljara.“
„Upoznao sam jednog džudistu. Oborio me je s nogu.“
„Setio sam se šta mi je najpametnije raditi. Ojdo ja u teretanu.“
„Bačili ga u Dunav i ćute ka ribe“.
