U ponedeljak, 29. novembra, na nekadašnji Dan Republike, održana je promocija novog romana Vuleta Žurića „Nedelja pacova“ na kojoj su pored autora govorili Dimitrije Vojnov i dr Nele Karajlić.
Roman „Nedelja pacova“ okarakterisan je kao prvi partizanski krimić i spoj je naizgled nespojivih žanrova. To je detektivski roman čija se radnja odvija usred Drugog svetskog rata, neposredno pred održavanje istorijskog Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu. Istragu o misterioznoj smrti Nikoletine Bursaća vode član engleske vojne misije i njegov neobični pomoćnik. Tokom istrage svetom ovog neobičnog i čitkog romana defiluju Tito, Koča Popović, Moša Pijade, Milovan Ðilas, Branko Ćopić, Skender Kulenović i drugi.
Dimitrije Vojnov je govorio o tri ravni na kojima ovaj roman funkcioniše: kao pitak klasičan krimić smešten u partizanski milje; kao (uslovno rečeno) nova ideološka interpretacija jednog perioda i kao komentar popularne kulture bazirane na NOB-u. „U Žurićevom romanu“, rekao je Vojnov, „istorijskim ličnostima poput Tita, Ðilasa i Koče Popovića pridružuju se fikcionalni junaci poput Nikoletine Bursaća i junaka Salaša u malom ritu, kao i likovi umetnika koji su opisali i opevali NOB poput Branka Ćopića, Skendera Kulenovića i Vladimira Nazora.“
Dimitrije Vojnov je govorio o tri ravni na kojima ovaj roman funkcioniše: kao pitak klasičan krimić smešten u partizanski milje; kao (uslovno rečeno) nova ideološka interpretacija jednog perioda i kao komentar popularne kulture bazirane na NOB-u. „U Žurićevom romanu“, rekao je Vojnov, „istorijskim ličnostima poput Tita, Ðilasa i Koče Popovića pridružuju se fikcionalni junaci poput Nikoletine Bursaća i junaka Salaša u malom ritu, kao i likovi umetnika koji su opisali i opevali NOB poput Branka Ćopića, Skendera Kulenovića i Vladimira Nazora.“
Vule Žurić je rekao da je pokušao da napiše krimić, ali da nije uspeo. „Ima mrtvih, ima i ubice, ali pitanje je da li je taj ubica zaista i postojao“, rekao je. Ideja mu je bila da u ovaj roman prenese svoje čitalačko iskustvo literature o Drugom svetskom ratu. Ali budući da je sve to štivo čitao bez istorijske distance, poistovetio se sa junacima. „Mi danas ne znamo šta se tada tačno događalo“, rekao je Žurić, „što otvara književnu nišu koja se popunjava stvaralačkom maštom. Filmsko iskustvo i partizanska ikonografija istovremeno su mu pomagali i odmagali u procesu pisanja, pa se lik Tita nametnuo kao jedan od aktera u radnji.“
Žurić je dodao da je ovo možda početak serijala o Slavku, mladom crncu koji učestvuje u detektivskoj istrazi u „Nedelji pacova“, i da bi već sledeća epizoda u kojoj će rasvetljavati neki zločin mogla biti u vezi sa Prletom, sledeća sa Golim otokom, zatim sa Samitom nesvrstanih itd., sve do devedesetih godina XX veka.
Dr Nele Karajlić je pročitao izuzetno duhovit esej o „Nedelji pacova“ u kome je sažeo svoje utiske. Poredio je ovaj roman sa vožnjom i rekao da je svaki Vuletov roman kao efektna i brza vožnja Formule 1 sa ludim i samouverenim vozačem koji čitaoca vrti po vrletima i krivinama. „Taman kad poželiš da izađeš iz kola, taj vozač ti priredi novu krivinu i nov, nepredviđen događaj. Kad ti se čula naviknu na ludaka, vožnja postane puna neočekivanih događaja i zaboraviš da ti se piša i da ti je muka“, rekao je Karajlić. Još je dodao da je ovaj Žurićev roman kombinacija „Alana Forda“ i ser Artura Konana Dojla. I za kraj, dao je upozorenje budućim čitaocima „Nedelje pacova“: „Vežite pojas, a skinite ga tek kad motor prestane sa radom!“
Žurić je dodao da je ovo možda početak serijala o Slavku, mladom crncu koji učestvuje u detektivskoj istrazi u „Nedelji pacova“, i da bi već sledeća epizoda u kojoj će rasvetljavati neki zločin mogla biti u vezi sa Prletom, sledeća sa Golim otokom, zatim sa Samitom nesvrstanih itd., sve do devedesetih godina XX veka.
Dr Nele Karajlić je pročitao izuzetno duhovit esej o „Nedelji pacova“ u kome je sažeo svoje utiske. Poredio je ovaj roman sa vožnjom i rekao da je svaki Vuletov roman kao efektna i brza vožnja Formule 1 sa ludim i samouverenim vozačem koji čitaoca vrti po vrletima i krivinama. „Taman kad poželiš da izađeš iz kola, taj vozač ti priredi novu krivinu i nov, nepredviđen događaj. Kad ti se čula naviknu na ludaka, vožnja postane puna neočekivanih događaja i zaboraviš da ti se piša i da ti je muka“, rekao je Karajlić. Još je dodao da je ovaj Žurićev roman kombinacija „Alana Forda“ i ser Artura Konana Dojla. I za kraj, dao je upozorenje budućim čitaocima „Nedelje pacova“: „Vežite pojas, a skinite ga tek kad motor prestane sa radom!“
Na pitanje o tome kakav bi bio film o Nikoletini Bursaću u XXI veku (nakon dve originalne verzije iz 1954. i 1968. godine) Dimitrije Vojnov je potvrdio Karajlićevu tvrdnju da bi to sigurno bila komedija sa elementima pravog krimića. Vojnov nas je podsetio i na talas „ostalgije“, nostalgije za Istočnom Nemačkom koja se razvila nakon 2000. godine, i koja na neki način korespondira sa jugonostalgičnim pogledom koji postoji kod nas. U „Nedelji pacova“ Vule Žurić nudi drugačiji pogled na istorijske događaje od onoga koji je nama nuđen do sada. Upravo nas taj jugonostalgičan pogled inspiriše da re-kreiramo laži kojima smo se podsmevali tokom poslednjih pedeset-šezdeset godina. „Laži su postale prijatnije od istine“, rekao je Vojnov.
Bilo je reči i o lingvističkim portretima junaka koji su zbog svog govora naročito plastično i realno opisani. Titov govor je izuzetno upečatljiv i bio je prilika za autora da se dobro poigra sa karakterizacijom junaka.
Vule Žurić je za kraj dodao da ne treba zaboraviti da se u njegovom romanu pojavljuje i lik Slavka Štimca iz filma „Salaš u malom ritu“ i da prema njemu nije bio naročito blag, naprotiv, opisao ga je kao negativca. Na pitanje novinara da li u romanu postoji i Mirko, Vule Žurić je odgovorio da ga nema, ali da to ne isključuje mogućnost da se on u nekom narednom romanu pojavi kao pandan Slavku.
„Nedelja pacova“ je uspeli mozaik savremene revizije istorijskih činjenica i fikcije u duhovitoj i žanrovski izuzetno kreativnoj formi. Definitivno prvi partizanski krimić koji nagoveštava novu struju u savremenom srpskom romanu.
Bilo je reči i o lingvističkim portretima junaka koji su zbog svog govora naročito plastično i realno opisani. Titov govor je izuzetno upečatljiv i bio je prilika za autora da se dobro poigra sa karakterizacijom junaka.
Vule Žurić je za kraj dodao da ne treba zaboraviti da se u njegovom romanu pojavljuje i lik Slavka Štimca iz filma „Salaš u malom ritu“ i da prema njemu nije bio naročito blag, naprotiv, opisao ga je kao negativca. Na pitanje novinara da li u romanu postoji i Mirko, Vule Žurić je odgovorio da ga nema, ali da to ne isključuje mogućnost da se on u nekom narednom romanu pojavi kao pandan Slavku.
„Nedelja pacova“ je uspeli mozaik savremene revizije istorijskih činjenica i fikcije u duhovitoj i žanrovski izuzetno kreativnoj formi. Definitivno prvi partizanski krimić koji nagoveštava novu struju u savremenom srpskom romanu.
