U Narodnoj biblioteci „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu 27. februara 2018. predstavljena je knjiga „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića. „Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda“ objavljen je u Požarevcu 1898. godine, a sada, posle 119 godina, ponovo je izašao u javnost i obnavlja kulturno sećanje.
O knjizi su govorile Jasmina Radojičić, urednica, i prof. dr Svetlana Tomić, istoričarka književnosti i priređivačica. Moderatorka programa bila je Tatjana Živković, diplomirana bibliotekarka.
Profesorka Tomić je na početku istakla zasluge Tatjane Živković u pronalaženju „Albuma“. Napomenula je da su istraživanja o srpskim zatvorenicama iz 19. veka malobrojna, retka i da još uvek nisu dovoljno poznata književna dela o toj tematici, te da je „Album“ u tom smislu važna dopuna. Sada imamo 35 priča o zatvorenicama kao i njihova autentična svedočanstva. Svetlana Tomić je detaljno govorila o sudbinama žena koje su počinile brutalne zločine zbog preljube, nasilja, strasti i osvete. Pored prikazivanja zločina Svetlana Tomić je dala i tumačenje kažnjeničkog sistema u tadašnjoj Srbiji.
Knjiga „Zatvorenice“ deo je edicije „Savremenice“ koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja 19. veka i s početka 20 veka. Slika srpske književnosti, tako, postaće raznovrsnija što se tiče autorstva, sadržaja, žanrova, a dug je svakog naroda prema svom kulturnom nasleđu da neprekidno preocenjuje i vrednuje pojedina nezasluženo zaboravljena dela.
Uzbudljiva knjiga, napisana jednostavnim stilom, bavi se temom koja je i dalje tabu.
Jasmina Radojičić je napomenula da je objavljivanje „Zatvorenica“ nakon skoro 120 godina svojevrsan izdavački poduhvat koji će posebno doprineti rasvetljavanju istorije privatnog života žena tog doba.
Autor knjige Milutin A. Popović (1866–1935) bio je delovođa u Požarevačkom zatvoru i vlasnik i urednik lista za narodnu politiku i zabavu Pek 1892. godine.
Požarevačka publika je aktivno učestvovala u programu pokrenuvši nove teme iz zatvorskog života o kojima bi trebalo pisati. Među prisutnima je bilo i zaposlenih i bivših zaposlenih u KPZ-u za žene u Požarevcu koji su svojim ličnim opažanjima i iskustvima doprineli dinamičnoj diskusiji o ovoj knjizi, i ukazali na važnost njenog ponovnog objavljivanja.
Milutin A. Popović
Osim što se zna da je Milutin A. Popović zabeležio priče o zatvorenicama Srbije s kraja 19. veka i štampao album o njima, za sada nismo uspeli da nađemo pouzdane podatke o njemu. Popović se ne pominje u enciklopedijama i leksikonima. Kada je 1898.
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
