Povodom knjige „Ostati ili otići?“ – Narcisi ne mare za druge
Sigurno ste primetili da neke osobe jednostavno nije briga hoće li svojim ponašanjem ili govorom nekoga povrediti. U trenucima vanrednih situacija, kada je potrebna empatija i solidarnost, taj narcistički poremećaj može da bude poguban.
Narcisa je uvek bilo, ali nijedno vreme kao današnje nije pogodovalo nastanku i razvoju ovog svojevrsnog poremećaja ličnosti, zbog čega stručnjaci upozoravaju da je narcisoidnost epidemija današnjice koja se brzo širi. Tome najviše doprinose savremene tehnologije i elektronska komunikacija koja nas navodi da stalno tražimo potvrdu i obožavanje drugih, a to očekivanje potvrde i obožavanja se sa društvenih mreža prenosi i na ostale aspekte života. Osoba kojoj je stalo samo do sebe ne oseća empatiju i odgovornost prema drugima. Takvi su oni koji ne poštuju pravila, koji uvek idu preko reda, jer smatraju da su privilegovani, oni koji tokom epidemije ignorišu propisane mere izolacije, već druge izlažu riziku...
Zdrava i patološka narcisoidnost
Bilo bi dobro da svaka osoba bude sposobna da se zauzme za samu sebe i da svoje potrebe stavi na prvo mesto. To se zove zdrava narcisoidnost. Ali zdrav narcis svestan je kako njegovo ponašanje utiče na druge ljude. Za razliku od njega, patološki narcis ne mari za to kako njegova dela ili reči utiču na druge ljude. Ovako je narcisoidni poremećaj objasnila u svojoj knjizi „Ostati ili otići?“ (knjigu je kod nas izdala Laguna) Ramani Durvasula, profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u Kaliforniji i vodeći američki stručnjak u oblasti poremećaja ličnosti i pritom istakla da on najveće probleme izaziva u ljubavnim vezama. Narcisi se zaljubljuju, i to prilično često, ali to je uglavnom prilično površno iskustvo, koje počiva na uzbuđenju, potvrdi, izgledu i uspehu. Po definiciji, ljubavna veza ispunjava partnere onda kada su oni prisni, saosećajni i mogu uspešno da komuniciraju, dok narcis nije u stanju da ispuni te osnovne uslove za blisku vezu. Mnogi ljudi ostaju u vezi sa narcisom zato što ne razumeju narcisoidnost. Naime, većina je ubeđena da će se oni promeniti, a to se, nažalost, ne dešava. Ramani Durvasula ističe da je zarad očuvanja svog mentalnog zdravlja najvažnije ne pokušavati promeniti partnera-narcisa, jer je to nemoguće. Svako odluku donosi sam, a iako se na prvi pogled i sa strane najispravnijim čini otići, partneri često odlučuju da ostanu sa njima. Više je razloga za to, deca, finansije, zajednički posao, strah, a svi oni mogu se svrstati u realne razloge.
Nedostatak empatije
Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše kao prožimajući obrazac grandioznosti, potrebe za divljenjem i nedostatka empatije. Ovakve osobe imaju promenljivo i nestabilno samopouzdanje koje pokušavaju regulisati potrebom za pažnjom i odobravanjem i skrivenom ili neskrivenom grandioznošću. Tu su i fantazije o neizmernom uspehu, lepoti ili idealnoj ljubavi, kao i uverenje da su posebni i jedinstveni, osećaj privilegovanosti, zloupotreba drugih ljudi, zavist, arogancija, površna „bliska“ prijateljstva i nedostatak pronicljivosti. Oni ne mogu da ostvare dublje veze sa drugim ljudima i pravu intimnost, jer im nedostaje osnovna i neophodna ljudska osobina – empatija. Narcisoidne osobe često zloupotrebljavaju bliske odnose sa ljudima i vremenom polako potpuno isisavaju život iz njih. Njihovi partneri, odnosno partnerke, budući da su većina narcisa muškarci, osećaju da nisu dovoljno dobri, sumnjaju u sebe i preispituju se, stalno im se izvinjavaju, čini im se kao da gube razum, bespomoćni su i beznadežni, anksiozni, tužni, zabrinuti ili depresivni. Muči ih osećanje nesigurnosti, stida, mentalne i emocionalne iscrpljenosti.
Narcisi su skloni drogi i alkoholu
Poremećaji ličnosti kao što je narcisoidni poremećaj ličnosti često se javljaju u kombinaciji sa drugim mentalnim bolestima, depresijom i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Neretko, uz narcisoidnost ide i bipolarni poremećaj ličnosti i poremećaj ishrane. Ramani Durvasula navodi da se to dešava zato što oni nisu u stanju da sami regulišu svoje samopouzdanje i emocije, zbog čega se oslanjaju na potvrdu drugih ljudi, a droga i alkohol su za njih samo još jedna spoljašnja alatka, koja im u tome pomaže.
Najčešće su muškarci narcisi
Prema najnovijim istraživanjima, narcisoidni poremećaj ličnosti se češće javlja kod muškaraca. Verovatno zbog toga što se kod dečaka i muškaraca tokom socijalizacije neguju upravo osobine koje čine ovaj poremećaj, baš kao što se kod devojčica neguje osećaj podređenosti.
Tekst: Radenka Marković
Izvor: Moje zdravlje
