Poveli smo decu u obilazak svetskih biblioteka – i bilo je veličanstveno

Ideja je bila prilično luda: putovati svetom, sa dvoje male dece, i munjevito brzo obići velike svetske biblioteke. Nije mi uopšte jasno kako smo moja supruga i ja to zamišljali, ali kao moderni turisti samo smo se spakovali i krenuli u svet.

Iz našeg doma u Melburnu u Australiji, sve je delovalo jasno: krenuli smo da obiđemo najznačajnije biblioteke: u Švajcarskoj – Cirišku biblioteku i predivnu biblioteku Svetog Galena iz 18. veka; u Londonu, Britansku i Lambet palas biblioteku; u Oksfordu – biblioteku Bodleana. U Sjedinjenim Državama biblioteke Morgan, Floger, Hjuton, Smitsonijan, kao i velike narodne biblioteke u Njujorku i Bostonu, i naravno, „sedište“ svih njih – Kongresnu biblioteku.

Obišli smo neke od ovih i druge velike biblioteke. Neke od njih, poput čitaonice Britanskog Muzeja, bile su natopljene mirisom istorije, dok su druge, kao Pravna biblioteka Ciriškog univerziteta i renovirana Veston biblioteka na Oksfordu, blistale u novim modernističkim stilovima.

I sve smo to obišli sa Teom, starom 5 godina, i Šarlotom, koja jedva da ima više od godinu dana. Nijedna od naših ćerki nikad ranije nije napuštala Australiju, nijedna nije provela više od sat vremena u avionu, i mi smo znali da će nam ovo iskustvo promeniti život.

Fiona i ja smo odlučili da se postaramo da ovo putovanje bude uspešno i za nas i za naše devojčice. Tea će propustiti nekoliko dana u školi, ali smo se nadali da će put biti vredan toga.

Na severoistoku Sjedinjenih Država, biblioteke su prilagođene dečjim posetama. Najistaknutije američke biblioteke su prepoznale potrebu da ugađaju mladim čitaocima, pa čak deci u uzrastu koji prethodi čitalačkom.

Stigavši u Sjedinjene Države, sve četvoro smo delovali prilično izgužvano. Ispred zgrade Kapitola raspitali smo se za pravac ka biblioteci Floger. Šarlota je bila bosonoga a Fiona je gurala jeftina kolica koja smo kupili u Londonu nekoliko dana ranije, i ljudi na ulici su nas čudno gledali.

Ali bibliotekari su nas dočekali sa iskrenim prijateljstvom i entuzijazmom. Tea je dobila razne suvenire, a ponuđeni su joj i slatkiši. U dugoj galeriji biblioteke Floger, bibliotekari su je ohrabrili da pretura po sanduku sa kostimima u potrazi za elizabetanskim okovratnicima i jakobinskim ogrtačima, pa je zatim sledila parada šekspirovske mode.

U Njujorškoj javnoj biblioteci smo se svi divili originalnim plišanim životinjama koje su inspirisale priče o Viniju Puu. U Bostonskoj biblioteci smo se odmarali i čitali po skrovitim ćoškovima na udobnim jastucima i stolicama.

Čak su i biblioteke bez posebnog, deci posvećenog dela, bile otvorene za naše posete. U elegantnom domu harvardske spektakularne kolekcije retkih knjiga – Univerzitetskoj biblioteci, Teu su ohrabrili da uđe i istražuje, ponuđeno joj je da dodirne Šelijevo prvo izdanje pesama koje je poklonio, uz posvetu, Kitsu, i ona je to uradila veoma veoma pažljivo, dok mi se stezao kamen u grlu.

Naša tura je zapravo obuhvatila samo biblioteke „prvog sveta“ ali postoje mnoge duge predivne biblioteke, poput biblioteke „Mujinga“ u Burundi ili nove Aleksandrijske biblioteke u Egiptu. Ove zemlje će nas sačekati još koju godinu.

Koje su ostale destinacije koje bi trebalo da budu na spisku za „bibliotečku“ turu? Puno toga se može reći o tematskim putovanjima, kako što je, recimo, putovanje sa ciljem da se obiđe svih 11 sačuvanih kopija „Bay Psalm Book“ (prva knjiga štampana na području Severne Amerike), ili najveću sačuvanu zbirku Šekspirovih soneta (jedno od takvih mesta, a drugo po veličini na svetu, jeste Univerzitet Meisei u Tokiju).

Puno se toga može videti i na obilasku jeretičkih ili „skandaloznih“ biblioteka, kao što je kolekcija „Pakao Narodne biblioteke“ u Parizu, kolekcija „nevaljalih“ knjiga „Secretum“ u Britanskom Muzeju i biblioteka Instituta za napredne studije o ljudskoj seksualnosti u San Francisku.

Ovo bi, naravno, bila tura samo za odrasle.

Izvor: thedailybeast.com
Prevod: Dušica Novaković