Poslušajte kako Frensis Skot Ficdžerald čita „Odu slavuju“ Džona Kitsa
Pre nego što je umro 21. decembra 1940, Fransis Skot Ficdžerald je snimio sebe kako čita ,,Odu slavuju" Džona Kitsa.
Ne čudi da je ova pesma bila veoma značajna Ficdžeraldu - u ,,Odi slavuju“ je pronašao naziv svog četvrtog romana ,,Nežna je noć“.
Ficdžerald je neretko pisao uz primerak Kitsovih nadohvat ruke i ponekad su delovi pesama uticali na njegovu prozu. Uporedimo, na primer, ovaj pasus iz ,,Velikog Getsbija“, „drhtavom šibicom je pripalio Dejzi cigaretu i zajedno sa njom seo na kauč na drugom kraju sobe, gde svetla nije bilo izuzev odsjaja iz sale na podu“, sa Kitsovim stihovima: „Tu nećeš nać svjetlost, sem onu / Kojom, s neba, lahor mrakove zelene.“
Dok je njegova ćerka Frensis studirala, Ficdžerald joj je napisao jedno podugačko pismo objašnjavajući prednosti čitanja i izučavanja Kitsa: „Nakon što završiš sa čitanjem Kitsa, sve druge pesme postanu obično zviždanje i zujanje.“ Kitsovu poeziju je opisao kao „nepodnošljivo lepu, sa svakim slogom poput note Betovenove 'Devete simfonije', govoreći i da nije uspeo da pročita „Odu slavuju“ bez suze u oku.
Ficdžerald sebe vidi u Kitsu. Obojica su bili privlačni, mladi pisci koji su rano pokazali svoj talenat, ali i rano i tragično preminuli. Ovaj motiv se provlači kroz ceo Ficdžeraldov opus.
Ficdžerald je neretko pisao uz primerak Kitsovih nadohvat ruke i ponekad su delovi pesama uticali na njegovu prozu. Uporedimo, na primer, ovaj pasus iz ,,Velikog Getsbija“, „drhtavom šibicom je pripalio Dejzi cigaretu i zajedno sa njom seo na kauč na drugom kraju sobe, gde svetla nije bilo izuzev odsjaja iz sale na podu“, sa Kitsovim stihovima: „Tu nećeš nać svjetlost, sem onu / Kojom, s neba, lahor mrakove zelene.“
Dok je njegova ćerka Frensis studirala, Ficdžerald joj je napisao jedno podugačko pismo objašnjavajući prednosti čitanja i izučavanja Kitsa: „Nakon što završiš sa čitanjem Kitsa, sve druge pesme postanu obično zviždanje i zujanje.“ Kitsovu poeziju je opisao kao „nepodnošljivo lepu, sa svakim slogom poput note Betovenove 'Devete simfonije', govoreći i da nije uspeo da pročita „Odu slavuju“ bez suze u oku.
Ficdžerald sebe vidi u Kitsu. Obojica su bili privlačni, mladi pisci koji su rano pokazali svoj talenat, ali i rano i tragično preminuli. Ovaj motiv se provlači kroz ceo Ficdžeraldov opus.
U snimku se čini da on recituje pesmu iz sećanja, blago odstupajući od teksta na mestima do treće stofe, gde meša stihove i prerano završava pesmu. Ako želite još da slušate Ficdžeraldov zanosni glas, možete da nastavite da čitate pesmu ovde:
Izvor: granta.com
Izvor: granta.com
