Ponovo ispričani „Otelo“ iz pera Trejsi Ševalije seli se u srednju školu i ne gubi ništa na kvalitetu
Trejsi Ševalije je možda najpoznatija po svom romanu „Devojka sa bisernom minđušom“ koji se prodao u preko pet miliona primeraka. Uglavnom piše istorijske romane, ali njen poslednji roman „Novi učenik“ je ponovo ispričani „Otelo“ u okviru Hogart edicije posvećene adaptaciji Šekspirovih komada. Godina je 1974. a radnja je prebačena iz Venecije u Vašington, gde je igralište pozornica, a učenici i nastavnici igrači na njoj. Zaplet u „Novom učeniku“ dešava se tokom jednog školskog dana, za razliku od Otela, ali poput originalnog komada, ovo je priča o ljubavi i ljubomori, mržnji i netrpeljivosti. Ševalije, rođena u Vašingtonu, kaže kako je „imala iskustva sa manjinama dok je odrastala“. Belkinja, u „povremeno napetom, ali uglavnom mirnom“ odeljenju petog razreda u kome su belci bili manjina. Tako da joj nije bio veliki problem da iskoristi lično iskustvo i kreira sopstvenog tragičnog junaka: usamljenog crnog dečaka iz Gane po imenu Osei Kokote u svetu „ružičastih i kremastih Amerikanaca iz predgrađa“.
Sin diplomate iz Gane, Osei čije ime znači „plemenit“, pohađao je tri škole u prethodnih šest godina i donekle se navikao na hladan prijem. Ali svog prvog dana u novoj školi početkom maja, primećuje ga Di (zamena za Dezdemonu). Sviđa joj se zato što je nov i drugačiji i nije je briga šta drugi misle. Želi da „bude“ sa njim; u ovom pretpubertetskom svetu, deca su „zajedno“ imitirajući stariju braću ili sestre. Ponekad raskinu do ručka. Za razliku od Di, druga deca izbegavaju Oseija iz istog razloga zbog kog on privlači Di – zato što je drugačiji i crn. A Ijan je prema njemu najsuroviji.
Ijan je, naravno, Jago. On je lukav i proračunat, vladalac igrališta, njegovog kraljevstva. Tako, „uz pomoć uma, a ne čarolija“ ovaj nasilnik iz šestog razreda će naškoditi Oseiju i Di, ne mareći da li će povrediti sebe ili nekoga drugog.
Ijan i njegov pomoćnik Rod (Rodrigo) kuju zaveru protiv novog učenika. Druga deca su od svojih roditelja i nastavnika naučila šta su nepoverenje i netrpeljivost. Ali njihov rasizam i nije toliko strašan u odnosu na netrpeljivost koju iskazuje jedan od nastavnika: Gospodin Brabant, otvoreni rasista, kaže Oseiju: „Viđao sam vašu vrstu ranije“ i upozorava ga da škola „nije blagonaklona“ prema onima koji izazivaju nevolje. Malo posle toga govori drugim nastavnicima: „Ova škola nije spremna za crnog dečaka.“ Njegove uvrede će biti sve osornije.
Klima rasne tenzije koju su izazvala druga deca i nastavnici Ijanu ide na ruku. On uz pomoć njegove devojke Mimi (Emilija) i pomoćnika Roda, koji je zaljubljen u Di, pokušava da napravi Oseija ljubomornim. Pernica sa jagodama postaje ekvivalent Dezdemonine salvete, „laž koja je promenila sve“. Isto kao što je Otelo verovao Jagu, Osei veruje da mu je Ijan prijatelj.
Težina Oseijeve situacije možda ne izgleda duboka kao Otelova, ali Ševalije uspeva da njegovu priču pretvori u pravu tragediju i neprikladno je etiketirati ovu knjigu kao roman za tinejdžere. Ne poseduje književnu težinu drugih naslova iz serijala, poput „Bure“ Margaret Atvud ili „Ime mi je Šajlok“ Hauarda Džejkobsona, ali „Novi učenik“ će se svideti starijim ljubiteljima Šekspira kao i mlađim čitaocima koji su za Šekspira možda čuli samo zbog mladih ljubavnika iz Verone.
Izvor: newsobserver.com
Prevod: Miloš Vulikić
