„Ponoć u vrtu dobra i zla“ Džona Berenta, autorov prvenac iz 1994. sa podnaslovom „Priča o Savani“, najdugovečniji je bestseler na Njujork tajmsovoj listi – proveo je na njoj rekordnih 216 nedelja. Reč je o delu narativne publicistike, čija je radnja zasnovana na istinitim događajima koji su se osamdesetih odigrali u Džordžiji. Naslov aludira na vremenske odrednice kojima su afrički robovi u spiritualnim obredima nazivali period za „belu“ magiju (između 23.30 i ponoći) i „crnu“ magiju (između ponoći i 00.30).
Njujorški pisac odlazi u Savanu u Džordžiji, gde ga potpuno opčini lokalni kolorit. Upoznaje ekscentrični, živopisni krug ljudi koji uključuje vudu sveštenicu, čoveka koji drži muve na povocima, lika koji šeta nevidljivog psa. U toj gotskoj vudu atmosferi američkog juga dešava se zločin oko kog Berent plete priču – ugledni trgovac antikvitetima Džim Vilijams optužen je za ubistvo muške prostitutke Denija Hensvorda. Ubistvo se dogodilo u velelepnom zdanju poznatom kao Kuća Merser, koja je danas muzej. Pisac odlučuje da ostane tamo i napiše knjigu o ovom događaju. Vremenski okvir knjige se podudara sa čitavom sagom o Vilijamsovom hapšenju i četiri suđenja za ubistvo. Berent je boravio u Savani i sreo se sa optuženim tek nakon što je milioner prvi put osuđen za ubistvo i oslobođen u toku žalbe. Suđenje se odigralo još tri puta nakon toga, da bi 1989. porota konačno donela oslobađajuću presudu za Vilijamsa.
Kada se nekoliko godina nakon izlaska knjige pojavio i istoimeni film u režiji Klinta Istvuda, zamereno mu je što nije uspeo da dočara opčinjavajuću, na mahove jezivu atmosferu Savane. Filmski kadrovi nisu mogli da pariraju slikama koje su stoletni hrastovi sa kojih visi španska mahovina, vudu obredi na grobljima i parada bizarnih likova raspirivali u mašti čitalaca. Berent nam daje autentični portret Savane, grada koji je očigledno uživao u opskurnosti i izolaciji dok je ispod površine sve ključalo od dešavanja.
Autor teksta: Ivana Veselinović
Njujorški pisac odlazi u Savanu u Džordžiji, gde ga potpuno opčini lokalni kolorit. Upoznaje ekscentrični, živopisni krug ljudi koji uključuje vudu sveštenicu, čoveka koji drži muve na povocima, lika koji šeta nevidljivog psa. U toj gotskoj vudu atmosferi američkog juga dešava se zločin oko kog Berent plete priču – ugledni trgovac antikvitetima Džim Vilijams optužen je za ubistvo muške prostitutke Denija Hensvorda. Ubistvo se dogodilo u velelepnom zdanju poznatom kao Kuća Merser, koja je danas muzej. Pisac odlučuje da ostane tamo i napiše knjigu o ovom događaju. Vremenski okvir knjige se podudara sa čitavom sagom o Vilijamsovom hapšenju i četiri suđenja za ubistvo. Berent je boravio u Savani i sreo se sa optuženim tek nakon što je milioner prvi put osuđen za ubistvo i oslobođen u toku žalbe. Suđenje se odigralo još tri puta nakon toga, da bi 1989. porota konačno donela oslobađajuću presudu za Vilijamsa.
Kada se nekoliko godina nakon izlaska knjige pojavio i istoimeni film u režiji Klinta Istvuda, zamereno mu je što nije uspeo da dočara opčinjavajuću, na mahove jezivu atmosferu Savane. Filmski kadrovi nisu mogli da pariraju slikama koje su stoletni hrastovi sa kojih visi španska mahovina, vudu obredi na grobljima i parada bizarnih likova raspirivali u mašti čitalaca. Berent nam daje autentični portret Savane, grada koji je očigledno uživao u opskurnosti i izolaciji dok je ispod površine sve ključalo od dešavanja.
Autor teksta: Ivana Veselinović
