Pogledajte originalno ilustrovani rukopis „Alise u zemlji čuda“ Luisa Kerola
Pre skoro 155 godina, Luis Kerol je trima sestrama ispričao priču. Kako bi prekratio dugo putovanje brodom preko reke Temze, smislio je priču koja se posebno svidela jednom detetu na palubi, Alis Lidel, koja je insistirala da je Kerol prenese na papir. Tako je, prema legendi, stvorena „Alisa u zemlji čuda“, iako Luis Kerol, tada poznatiji kao profesor matematike na Oksfordu pod imenom Čarls Lutvidž Dodžson, još uvek nije koristio svoj pseudonim, a prvi naziv je bio „Alisine avanture pod zemljom“. Možete pročitati taj rukopis, sa sve ilustracijama, u Britanskoj biblioteci.
Prema Britanskoj biblioteci, Kerol je kao rani poklon za Božić 1864. dao rukopis Alisinoj imenjakinji. Kada su ga prijatelji ohrabrili da ga objavi, uneo je nekoliko izmena, „uklonio je nekoliko porodičnih referenci ubačenih za zabavu dece Lidelovih“, dodao nekoliko poglavlja (među novim materijalom se našla čajanka Ludog šeširdžije i omiljeni mačak Cerekalo), a Džona Tenijela, crtača „Punch“ časopisa, poznatog po svojim ilustracijama za Ezopove basne ovlastio je da stvori profesionalne crteže, koji bi pratili knjigu. Rezultat, „Alisa u zemlji čuda“, izašla je 1865. godine i nikada nije prestala da se štampa.
Iako su Tenijelovi živopisni prikazi Alise i ekscentričnih likova na koje nailazi definisali knjigu, brojni drugi umetnici, uključujući Salvadora Dalija i Ralfa Stedmena, su se predali neodoljivom izazovu ilustrovanja visoko maštovite Kerolove priče. Danas su, prema profesoru sa koledža Skidmor, Ketrin Dž. Golden, „kritičari ponovo sagledali Kerolove ilustracije u formi karikatura. On ekspertski prožima rukom napisan tekst sa slikama kako bi unapredio motiv razvoja. Njegova koncepcija mišjeg repa u obliku pravog 'repa' je odličan primer simboličkog stiha.“
Tenijel je, nastavlja Goldenova, „u osnovi realistično preoblikovao i unapredio brojne Kerolove nedovršene ili anatomski netačne ilustracije, dodajući domaće enterijere i predele kako bi se priklonio srednjoj klasi potrošača iz šezdesetih godina devetnaestog veka.“ Čak i „adaptacije u formi grafičkih novela sa kraja dvadesetog veka, preuzimaju nešto od Kerolovog inovativnog dizajna, ali i Tenijelovog“, što daje Kerolovom originalnom rukopisu još veću vrednost, pošto je obezbedio , ne samo tekstualnu, već i vizuelnu osnovu za vek i po kopija, zvaničnih i nezvaničnih, kao i adaptacija, prerada, ponovnih interpretacija „božićnog poklona dragom detetu u sećanju na jedan letnji dan.“
Kompletan rukopis sa ilustracijama, možete pogledati ovde
