Pogledajte jedan od najboljih crtaća – nadrealističnu verziju „Snežane i sedam patuljaka“ iz 1933. godine sa Beti Bup i Kabom Kalovejem [video]
Od tri saradnje koje je džez pevač Kab Kalovej imao sa crtanim likom Beti Bup, ova animacija „Snežane“ iz 1933. godine, u režiji Dejva Flajšera, verovatno je najčuvenija. A sigurno je najčudnija – još halucinantnije od prvog u nizu (Minnie the Moocher), i manje prožet fizičkim humorom (kao u The Old Man of the Mountain). Ovaj jedinstveni umetnički dragulj zasluženo je proglašen „kulturnim dobrom“ od Kongresne biblioteke i uvršten u Nacionalni filmski arhiv 1994. godine. Takođe je zauzeo 19. poziciju među 50 najboljih crtanih filmova svih vremena u anketi u kojoj su učestvovali vodeći animatori.
Foto: Freepik
Kada se pojavila 1930. godine, Beti Bup je očito bila oličenje „flaperke“ i seksualne slobode džez doba, koje je polako tinjalo nakon velike krize na Vol stritu 1929. godine. Da se pojavila samo nekoliko godina pre premijernog nastupa, Beti Bup bi bila maskota epohe; ovako je bila gorko-sladak podsetnik na minulo vreme. Sa piskutavim glasom, specifičnim loknama za to doba, smelom dužinom suknje, dubokim izrezom i uvek prisutnom podvezicom, Beti Bup je bila crtani lik koji nesumnjivo nije namenjen deci. To što su njeni najbolji filmovi u saradnji sa Kabom Kalovejem to i potvrđuje. Kalovej bi se pobrinuo da se njegovi crtani filmovi sa Beti Bup prikažu u gradu sedmicu ili dve pre nego što bi održao koncert. Njegova „partnerka“, kako ju je nazivao, pomogla mu je u prodaji većeg broja ulaznica.
U ovom crtaću pridružuju joj se originalni Flajšerovi likovi – klovn Koko i psić Bimbo, koji su za potrebe ovog filma drugačije predstavljeni: oni štite Beti, a u Koko ulazi duša Kaba Kaloveja, koji se potom pretvara u duha, ali samo sa nogama i glavom, bez trupa. (Duh je animiran tehnikom rotoskopiranja, crtežima koji su napravljeni na osnovu, tj. „preko“ snimljenog filma na kom je Kalovej.) Kraljica, čije ogledalo koje govori menja mišljenje o „najlepšoj na svetu“ kada vidi Beti Bup, osuđuje je na smrt, a zatim je progoni kroz podzemlje pre nego što se pretvori u zmaja. Na kraju Beti Bup i njena družina izvrću zmaja naopako poput čarape, groznjikava scena koja se (pretpostavljam) nije ponovila sve do jednog od Halloween specijala Simpsonovih.
Usred ovog nadrealnog haosa duh Kaba Kaloveja peva „St. James Infirmary Blues“, tužnu pesmu o mrtvoj devojci i pevačevim planovima za sahranu. Poreklo pesme obavijeno je misterijom, mada se veruje da je balada iz naroda, deo džez scene iz Nju Orleansa. Bez obzira na izvor, Koko/Kab je peva za sada zaleđenu Beti Bup koja se nalazi u kovčegu, koji nose sedam patuljaka. Koko/Kab se tokom svog plesa pretvara u razne predmete, uključujući bocu alkohola i novčić na lancu.
Animaciju i dizajn sproveo je jedan čovek – Roland Krendal (možda je to nagrada od Flajšera zato što nije otišao na sunčanu zapadnu obalu i u profitabilniji Diznijev studio). Krendal je na projektu radio pola godine i to mu zaista daje na šarmu. Svaki element, bilo animiran ili deo pozadine, pažljivo je osmišljen. Detalji u prednjem planu i u pozadini bore se za vašu pažnju, a kada se film završi, prosto želite ponovo da ga pogledate kako biste ustanovili šta ste propustili.
Na kraju pohvalimo i to što se u ovoj animaciji (koja je nastala četiri godine pre Diznijeve dugometražne verzije bajke) „zvezda“ filma dobrim delom nalazi zarobljena u ledu. Flajšerova „Snežana“ je hipnagogična vizija, poluzaboravljena maštarija koja se odvija dok kao da je radio gotovo neprimetno stišan.
Autor: Ted Mils
Izvor: openculture.com
Prevod: Aleksandra Branković
