Ples sa vukovima

Majkl Blejk, autor Plesa sa vukovima, adaptirao je svoj roman u scenario za istoimeni film koji je proslavio Kevina Kostnera i osvojio neverovatnih sedam Oskara, uključujući i onaj za originalni scenario. Blejk je izmenio određene pojedinosti u scenariju, pa tako pleme u središtu radnje nisu Komanči, kao u romanu, već Sijuksi. Ekranizacija Plesa sa vukovima jedan je od onih blistavih primera gde film stoji rame uz rame sa romanom. Atmosferu i likove sa istim intenzitetom osećate i dok vam je pogled prikovan za ekran i dok čitate Blejkov roman, koji ćemo sada prvi put imati priliku da čitamo na srpskom jeziku.

Nakon što se oporavi od teškog ranjavanja, poručnik Džon Danbar, vojnik Unije u Američkom građanskom ratu, na sopstveni zahtev biva raspoređen na Granicu. Ono što su polovinom 19. veka zvali Američkom granicom, nama je iz popularne kulture poznato kao Divlji zapad. Svoje odredište, vojno utvrđenje Fort Sedžvik, zatiče napušteno. Budući da se vojska povukla sa utvrđenja i da je ono odsečeno od komande, Danbar i doslovno ostaje sam na Granici.

Utiske koje na njega ostavlja prerija čitamo u vidu dnevničkih zapisa. On je fasciniran nepreglednim prostranstvom pred kojim se našao, uređuje utvrđenje i posed oko njega. Njegov verni pratilac je konj Sisko, prema kom se ophodi sa mnogo nežnosti. Oko utvrđenja uskoro počinje da se vrzma vuk koji se ponaša pitomo poput psa. Danbar ga naziva Bela šapa, zbog prednjih šapica koje kao da su umočene u mleko. Kroz čitavu knjigu vuk će se pojavljivati kao najava opasnosti ili promene. Otud simbolika u naslovu romana, a kasnije i imenu koje će Komanči dodeliti Danbaru.

Poručnik Danbar nije bio naivčina. Bio je učtiv i poslušan, ponekad čak i nežan. Ali nije bio naivan. Gotovo čitav svoj vek proveo je na bojnom polju. A bio je uspešan borac jer je posedovao retku osobinu. Danbar je imao urođen osećaj, šesto čulo, koje mu je govorilo kad treba da bude čvrst. I kada bi takav trenutak nastupio, nešto neopipljivo se budilo u njegovoj svesti i poručnik Danbar bi postajao bezumna, smrtonosna mašina koja se ne dȃ isključiti.

Prvi susreti sa plemenom puni su napetosti, ali se Danbar ne povlači pred njihovim naletima. Oni u belom čoveku u uniformi vide neprijatelja, on ih razume jer je i sam bio žrtva predrasuda. Komunikacija je u početku svedena na govor tela i intuiciju. Danbara zanima gde su ogromna krda bizona o kojima je slušao. Saznaće da su bizoni jedan od glavnih izvora hrane za Komanče, da ih nema već dugo u tom delu prerije i da su Indijanci zabrinuti kada će ponovo moći u lov. U noći kada ga probudi stampedo bizona koji projure pored utvrđenja, Danbar odlazi da ih obavesti i zajedno kreću u lov. Ovim zadobija njihovu naklonost i poverenje.

Blejk se bavi sukobima indijanskih plemena i američkih vojnika, ali i kolonizovanjem teritorija koje su Indijanci sa punim pravom smatrali svojim. Podseća nas do koje mere su Indijanci bili dehumanizovani u to vreme dok sa puno saosećanja i simpatija piše o njima. Na dirljiv način predstavlja njihovu međusobnu privrženost, bliskost unutar plemena, brigu za decu i stare. Njihov način života predstavlja ideal svakom čoveku koji želi da živi u skladu s prirodom i od zemlje. Ipak nije sve tako idilično, naprotiv. Neka plemena, poput Ponija, predstavljena su kao krvožedni negativci. Međuplemenski sukobi su jedan od faktora koji je doprineo njihovom istrebljenju i smeštanju u rezervate.

Iako muškarci kao ratnici i lovci deluju kao ključne figure u indijanskim zajednicama, one su većinom matrilinearne – plemena su se obrazovala po majčinoj liniji. Žene su igrale važnu ulogu u donošenju odluka koje su se ticale čitave zajednice. U romanu imamo i zanimljiv detalj koji je zabeležen u istorijskim arhivama – dovođenje belih devojčica da žive s plemenom kad bi im stradala čitava porodica. Ženski protagonista u knjizi upravo je bela žena u plemenu Stoji s Pesnicom, koja je rođena kao Kristin i u ranom detinjstvu bila svedok ubistva svojih roditelja. Ona predstavlja sponu između Danbara i Komanča jer će im biti tumač. Ne oseća da pripada svetu u kom se rodila, a ni ovom u kom živi. Baš kao i Danbar.

Ovaj intuitivni i hrabri čovek, poručnik Džon Danbar, postaće onaj koji Pleše sa Vukovima i biće prihvaćen kao deo zajednice koju intimno oseća svojom, što nije bio slučaj sa vojskom. Sa izuzetkom Danbara, američki vojnici su u ovom romanu predstavljeni u izrazito negativnom svetlu. Sve vreme svestan svog autsajderskog položaja, boji se da zapravo više šteti interesima plemena nego što im doprinosi, iako se ističe i u borbi i u ostalim aspektima života u zajednici. Čak i kada mu veliki poglavica Deset Medveda odagna sumnje, Pleše sa Vukovima je svestan da njegovo prisustvo samo povećava rizik i smatra da je pitanje vremena kada će im vojska ući u trag.

Otići znači zaštititi pleme. A zaštititi pleme znači stati u odbranu jednog načina života. Ples sa vukovima je omaž onima koji su bili u prvoj liniji te odbrane.

Autor teksta: Ivana Veselinović