„Pitajte filozofa“ – uzbudljiv uvod u filozofiju za širu publiku
„Pitajte filozofa“ Ijana Olasova je briljantno filozofsko delo koje pokriva široku lepezu filozofskih tema, ali takođe služi kao uvod u filozofsku metodologiju. Broj tema koje knjiga obuhvata je neverovatan. Pokriva pitanja u rasponu od klasičnih filozofskih (npr. Da li imamo slobodnu volju? Zašto postoji nešto, a ne ništa?) preko najvažnijih pitanja u savremenoj filozofji (npr. Šta dečaka čini dečakom?) do zabavnih i varljivo komplikovanih pitanja za koja niste ni znali da želite odgovore na njih (npr. Da li je kečap kaša?).
Knjiga je nastala na osnovu filozofskih diskusija koje je Olasov vodio sa ljudima koje je sreo na štandu „Pitajte filozofa“, koji je vodio. Olasov je, zajedno sa grupom profesionalnih filozofa koji su se smenjivali, postavljao ovu tezgu po celom Njujork Sitiju na „pijacama, u prodavnicama, stanicama metroa, knjiškim festivalima i uličnim vašarima“ gde su ljudi postavljali Olasovu i njegovim kolegama svakakva filozofska pitanja koja su im padala na pamet. Jedan od nas je čak imao privilegiju da se pridruži Olasovu iza tezge i da iz prve ruke posvedoči koliko je ovo zabavno, poučno i oplemenjujuće iskustvo za sve učesnike. Knjiga beleži neka od ovih iskustava i na taj način daje zanimljiv uvod u filozofiju. Struktura knjige je jednostavna. Svako poglavlje je kratka i samostalna celina koja se fokusira na pitanje koje je neko postavio na štandu. To znači da se knjiga ne mora čitati po redu i, pošto većina poglavlja ima samo oko pet stranica, knjiga je neprekidno uzbudljiva i brzo se čita.
Da bismo vam dočarali šta Olasov radi u svakom poglavlju, proučimo malo jedno od naših omiljenih, naslovljeno „Šta je sreća?“. Na početku poglavlja Olasov definiše terminologiju, da ne bi bilo nedoumica oko značenja samog pitanja. Zatim, ukratko rezimira četiri najvažnije teorije sreće u filozofskoj literaturi, a to su teorija hedonizma, preferencije, životnog zadovoljstva i emotivnog stanja. A onda, kroz samo četiri i po strane, Olasov provodi čitaoca kroz koncizno i kristalno jasno objašnjenje svake od ovih teorija, dok ističe razloge zašto se on opredelio za teoriju hedonizma.
Iako uvek ima svoj jasan stav, Olasov uspeva da hoda po tankoj liniji između nuđenja sopstvenog odgovora na svako pitanje i izlaganja alternativnih suvislih odgovora na postavljeno pitanje. Knjiga se nikada ne pretvara u puku odbranu Olasovljevih odgovora na pitanja. Olasovljeva sposobnost da različitim gledištima posveti podjednaku pažnju ohrabruje čitaoca da sam razmisli o svakom pitanju, što je odlika ove knjige koja je čini izuzetnim filozofskim delom za širu publiku.
Poglavlje o sreći, kao i mnoga druga, završava se zabavnom i poučnom adegdotom o razgovoru koji je Olasov vodio sa nekim ispred tezge. Ove anegdote su fantastične jer pomažu da knjiga oživi, čime čitalac dobija utisak da se stvarno nalazi ispred filozofske tezge. U anegdoti iz ovog poglavlja se prepričava kako je Olasov raspravljao o misaonom eksperimentu „iskustvena mašina“ sa osobom koja ga je pitala o sreći. Ne samo da ove anegdote iz stvarnog života utemeljuju knjigu u realnosti, već na više mesta pokazuju kako i ljudi koji nisu filozofi ozbiljno razmišljaju o mnogim pitanjima o kojima raspravljaju filozofi. Svaku anegdotu prožima Olasovljev osvežavajuće vedar i šaljiv stil pisanja. Ovo je dobar kontrast formalnijim filozofskim knjigama, koje često umeju da budu suviše suvoparne da bi održale pažnju nekome ko nije već zainteresovan za filozofiju.
„Pitajte filozofa“ je uspešna knjiga na mnogo načina i na mnogim nivoima. Služi kao savršeni uvod u filozofiju za obične ljude koje zanima filozofija. Time dokazuje da su pitanja na koja se fokusiraju filozofi izuzetno zanimljiva svima, a ne samo akademicima. Knjiga naglašava potrebu da filozofsko razmišljanje postane deo svakodnevnog diskursa. Ovo je, jednim delom, postignuto diskusijama o teškim praktičnim pitanjima, kao što je kako prihvatiti smrtnost roditelja. Što je još važnije, to se čini sa određenom dozom filozofske strogoće koje nema na mestima na kojima se obično raspravlja o ovim pitanjima, recimo u novinskim kolumnama u kojima se nude saveti. Čitanje ove knjige pomoći će svakome da o ovim problemima razmišlja jasnije i dođe do promišljenijih zaključaka.
Knjiga bi mogla biti i dobra reklama za filozofe, jer na fenomenalan način demonstrira čime se mi zapravo bavimo. Nadamo se da će pomoći u rušenju malicioznog mita, sveprisutnog u pop kulturi, da su filozofi samo gomila pretencioznih ljudi koji provode vreme pišući formalnim žargonom o nerazumljivim pitanjima nebitnim za svakodnevni život. Kroz šarolike teme, Olasov u knjizi stručno dočarava koliko primenjivo može biti filozofsko promišljanje u najrazličitijim oblastima života.
Sve u svemu, „Pitajte filozofa“ je model filozofije za širu javnost. Olasovljeva iskustva sa filozofskim štandom dokazuju da filozofi i oni koji to nisu imaju istu urođenu radoznalost za osnovna životna pitanja. Olasovljevi odgovori na ova pitanja pokazuju koliko je korisno za filozofe da ubace svoje istraživanje u javni diskurs. Zbog ovih razloga, zdušno preporučujemo knjigu svima, ali naročito početnicima koje zanima filozofija.
Autor: Frenk Apolonija
Izvor: philosophersmag.com
Prevod: Borivoje Dožudić
