Pisci bi trebalo da pišu stojeći
Od starog majstora Ernesta Hemingveja ostao nam je ovaj, pomalo cinični, savet: „Pisci bi trebalo da pišu stojeći za pultom. Tako bi im kraće rečenice same dolazile u glavu.“
Ovo zapravo ima smisla. Rad u stojećem položaju pruža bezbroj prednosti. Sedenje nije najbolji položaj za ljudsko telo. Čak i ako je naše radno mesto ergonomski dizajnirano, što kod većine ljudi sigurno nije slučaj, može doći do zatezanja i bolova u leđima. Kada je reč o dugim periodima pisanja, to je skoro zagarantovano.
U svakodnevnom životu ionako previše sedimo. Naučna istraživanja govore da su dugi periodi provedeni u sedećem položaju štetni po zdravlje i u izvesnoj meri skraćuju ljudski život.
Većina nas ne može uticati na organizaciju rada u kancelariji i primorana je da radi u sedeći, ali ako ste po zanimanju pisac, učinićete sebi veliku uslugu ako počnete da se navikavate na stajanje.
Sedenje podstiče lenjost i opuštanje, tako da će pisanje u stojećem položaju pored zdravstvenih problema otkloniti i svakodnevne posledice lenjosti. Uskoro ćete otkriti i da se u stojećem položaju lakše koncentrišete na pisanje, i da imate manje problema sa bolovima u leđima i napetošću u predelu vrata.
Uređenje radnog mesta neće predstavljati veliki roblem. Postoje tri alternative:
1. Klasični govornički pult
Potražite jeftin, polovan pult podesive visine i prilagodite ga svojim potrebama. Dobar pult ima iskošenu radnu površinu, čiji se ugao može podešavati, i uspravnu prednju ivicu, koja će sprečiti da olovke, papiri i drugi predmeti padnu na zemlju. U današnje vreme tu će najverovatnije stajati laptop, budući da veoma mali broj ljudi još uvek koristi olovku i papir (iako i to ima svojih prednosti).
Kupovina govorničkog pulta nije mala investicija, ali većini će se na duže staze isplatiti svaki uloženi dinar. Ako posedujete dar za stolarstvo ili volite projekte po principu „uradi sam“, možete napraviti sebi pult i tako uštedeti novac.
U prodavnicama nameštaja ponekad dozvoljavaju da se pult isproba. Ponesite sa sobom laptop i pre kupovine proverite da li vam pult odgovara. Ne verujem da će se prodavci ljutiti. Kada kupujete nov krevet, dozvoljavaju vam da ga prethodno isprobate.
2. Polica podesive visine
Jednostavna i jeftina alternativa pultu bila bi najmanje 40 cm duboka polica podesive visine, na koju biste mogli da postavite svoj laptop. Potrebne su vam samo dve šine koje ćete pričvrstiti za zid na odgovarajućem međusobnom rastojanju (i, naravno, na istoj visini), dva nosača police (dužine od 40 do 50 cm) i stabilna tabla odgovarajuće širine i dubine od 40 do 50 cm. Potrebne delove možete naći u svakoj gvožđari.
Prednost podešavanja visine je u tome što ćete moći privremeno da spustite policu ukoliko poželite da rad nastavite sedeći.
3. Visoki sto
Evo i rešenja koje meni lično najviše odgovara. Pošto su mi od laptopa daleko draži moja mehanička tastatura i veliki monitor, napravio sam visoki sto. Na policu srednje visine (107 cm) postavio sam veliku ploču, dubine 80 cm, na kojoj stoji tastatura. Odlučujuću ulogu u tome je odigrala moja visina (190 cm). Dubina od 80 cm obezbeđuje dovoljnu udaljenost monitora.
Na ovakvom stolu, monitor ne može stajati na istoj visini na kojoj je i tastatura. Bio bih primoran da se saginjem kako bih bolje video, što bi bilo pogubno za vrat i leđa. Zato sam ga smestio na postolje koje sam napravio od stare fioke. Unutrašnjost fioke sada služi kao mini polica za stručnu literaturu, a monitor mi je tačno u visini očiju.
U početku je potrebno izvesno vreme kako biste se navikli na pisanje u stojećem položaju, ali period privikavanja nije naročito dug.
Ovaj sto ne koristim uvek. Kada se bavim istraživanjem ili planiranjem, najradije sedim za svojim ogromnim računarom. Ali kada pišem i potrebna mi je koncentracija, selim se na svoje „stojeće radno mesto“.
Kako bih uvek imao brzu alternativu, na polici pored visokog stola uvek je otvoren i laptop.
Moram pomenuti još jednu dobru stranu pisanja u stojećem položaju: ono ne može trajati predugo. Bol u nogama, koji se pre ili kasnije obavezno pojavljuje kada pišem, znak je da treba da napravim pauzu i odmorim i um i telo.
Izvor: blog.richardnorden.de
Prevela: Jelena Tanasković
