Pisac i dramaturg Miomir Petrović gostovao je u novovaroškoj Biblioteci. Za prvi susret sa Novovarošanima autor je izabrao da predstavi knjigu „Kuća od soli“ koja je ovenčana književnom nagradom „Laza Kostić“. Ovo je, inače, poslednji Petrovićev roman od ukupno petnaestak koliko ih je napisao u poslednjih deceniju i po.
Svojim impresijama o knjizi pisac je prilično zaintrigirao te večeri okupljene ljubitelje pisane reči, posebno one koji preferiraju uzbudljive triler romane sa istorijskom potkom. Autor je na maestralan način sjedinio priču o umetnosti i prikaz istorijskih fragmenata iz perioda uoči Drugog svetskog rata. Glavni junak Arsenije Martinović sredinom tridesetih godina započinje uzbudljivu avanturu po Mediteranu. Ovaj neobičan čovek, Srbin, katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetnina, diplomata i apatrid, erudita, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za buduću kolekciju muzeja kneza Pavla. Tokom svojih aktivnosti, on postaje aktivni svedok turbulentnih istorijskih događaja.
„Reč je o postmodernističkoj igri sa istorijskim činjenicama. 'Kuća od soli' je uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca, ali i nacije, odnosno civilizacije u izuzetnim istorijskim okolnostima. To je tragika glavnog junaka, a ja negde duboko verujem i da je tragika svakog ljudskog bića, pustoća egzistencije kada se nađemo u takvim rubnim, smutnim i neuralgičnim vremenima. Veliko pitanje Arsenija Martinovića pa i mene kao pripovedača jeste – nije li naš život takav, toliko titrav i treperav, da zapravo nismo ni sigurni, ako objektivno gledamo, postojimo li. Svi naši napori, svi ti artefakti briljantne civilizacije vrlo su podložni isparenju, manipulaciji, istorijskoj i političkoj igri u kojoj nestaju kao i egzistencija. Zato je roman namerno 'oksimoronski' izabran. Od blokova soli se ne gradi kuća“, kazao je, između ostalog, Petrović na književnoj večeri u Novoj Varoši.
Suština pisanja je ostaviti trag u vremenu u kojem živiš, smatra pisac. On tvrdi da umetnik mora biti slobodan i neukaljan ma u kakvoj se istorijskoj vrletki obreo. Srpska literatura se uglavnom svađa sa istorijom, dok Petrović, kako kaže, pokušava da objasni kako ostati čovek u nečovečnim vremenima. A ona su uvek slična, sa istim iskušenjima, od Homera do danas. „Pišem romane kako bih odgonetnuo i šta ne bih smeo da uradim kako bih ostao čovek. A i da smirim unutrašnje nemire. Pogotovo saznanje da život, uprkos našoj grčevitoj borbi, najčešće bude osujećen tuđom voljom“, naglasio je pisac.
Petrović aktuelnu ili svevremensku srpsku podelu na Istok i Zapad, u kojoj je knez Pavle tražio pravu meru, posmatra iz nešto drugačije perspektive u odnosu na većinu svojih kolega. „U beogradskim intelektualnim krugovima vlada neko čudno razmišljanje da ukoliko kažete da ste nacionalno svesni, tad ste ozbiljan ludak. Ja sam nezavisan u svakom pogledu, nacionalna svest mi je duboko ukorenjena, ona nije stvar izbora, ja sam pripadnik svog naroda i svoje porodične loze. Primećujem samo da nam zapad na civilizovan način sugeriše da nas neće. Zato bi bilo dobro da u odnosima sa njima prekinemo sa koketiranjem“, smatra Miomir Petrović.
Autor: Rozita Popović
Izvor: DANAS - Sandžak
Miomir Petrović
Miomir Petrović (Beograd, 1972), pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Autobiografija Lenija Kravica „Neka ljubav vlada“ upola cene samo na laguna.rs i delfi.rs do 30. juna 2026.
„Neka ljubav vlada“ čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom.
Pročitaj više
Prikaz romana „Znamenje“: Uspela psihološka studija jedne male zajednice
Kucnuo je čas da se naši čitaoci upoznaju sa stvaralaštvom nagrađivanog švedskog pisca Kristofera Karlsona, kriminologa i autora kriminalističkih romana, najmlađim dobitnikom nagrade „Najbolja švedska krimi knjiga godine“ koju dodeljuje Švedska akademija autora kriminalističke literature. Karlson se proslavio petodelnim serijalom o detektivu Leu Junkeru (2013–2017), a pred naše čitace stiže, u prevodu pouzdanog Igora Solunca, jedan od njegovih novijih romana, prvi deo novog serijala – „Znamenje“ (na švedskom objavljen 2019). Ovaj roman je možda i najhvaljenije Karlsonovo delo zato što prevazilazi okvire klasičnog krimića i fercera i kao uspela psihološka studija jedne male zajednice.
Pročitaj više
Delfi Kutak je pročitao „Boja straha“: Brutalna krimi priča
„Jednom sam rekao da je ubica čovek sa dubokim ožiljcima na psihi i sada sam u to sasvim siguran. Mesta zločina na kojima nam ostavlja tela, te ruine i gradske katedrale srama, zapravo su ogledalo njegove izmučene, razorene pSihe, a pozornice koje postavlja za nas su ogledalo njegove duše. On iskreno veruje da sprovodi zasluženu kaznu i neće dozvoliti da ga iko u tome omete...“
Pročitaj više
Dragoceno svedočanstvo našeg vremena – predstavljena knjiga „Jesi li snimio ovo?“ čuvenih reditelja Gorana Markovića i Rajka Grlića
Na predstavljanju knjige „Jesi li snimio ovo?“, proslavljenih reditelja Gorana Markovića i Rajka Grlića, u knjižari Delfi SKC tražilo se mesto više. O zbirci kolumni s portala „Velike priče“ koja, kroz priče o filmu, umetnosti, aktuelnim događajima i životu uopšte, predstavlja politički aktuelno i vrlo precizno svedočanstvo o vremenu u kojem živimo, pored autora, govorio je i urednik Nedeljnika Veljko Lalić, koji je i zaslužan za javno dopisivanje dvojice reditelja.
Pročitaj više
