„Petrijin venac“, kultni roman Dragoslava Mihailovića, od 28. marta u prodaji
U okviru sabranih književnih dela Dragoslava Mihailovića, najvećeg živog srpskog pisca i velikana srpske književnosti druge polovine XX veka, Laguna sa ponosom najavljuje izlazak još jednog neverovatnog romana. Knjiga o snazi srpske žene, kultni roman „Petrijin venac“ po kojem je snimljen i film, od ponedeljka, 28.marta naći će se u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Radnja romana se odvija u malom rudarskom mestu u Srbiji od predratnih godina do 70-ih godina XX veka. Ostarela, ali vitalna i vedra seljanka Petrija priseća se, kroz retuširane fotografske radove, svog života, od tridesetih godina preko Drugog svetskog rata do posleratnog perioda. Tridesetih godina, kao mlada seljanka, bila je udata za seljaka Dobrivoja, a njegova majka je nije volela jer je u njihovu kuću došla bez miraza. Brak s Dobrivojem obeležen je gubitkom prvorođenog sina, a kasnije, u ratu, i kćeri Milane. Nakon što su izgubili dvoje dece, Dobrivoje zaključi da Petrija nosi nesreću te joj kaže da mora da ode. Ne želeći da se vrati svojoj porodici, ona završi u obližnjem rudarskom mestu, gde se zaposli kao konobarica kod postarijeg gostioničara Ljubiše. On je prvi muškarac u njenom životu koji joj iskazuje poštovanje. Iako joj je Ljubiša drag, i njoj i njemu je jasno da je on prestar za nju, pa ona popusti udvaranjima mladog rudara Milosava, veseljaka sklonog krčmi.
Ovo je priča o tragičnom životnom putu Petrije i njenom životu sa tri muškarca koje je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka. Roman „Petrijin venac“ predstavlja hroniku o ženi koja je žrtva patrijarhalnog sistema, ali koja nikad ne gubi životni elan i na kraju vlastiti život gleda u pozitivnim bojama. „Petrijin venac“ je napisan kosovsko-resavskim dijalektom.
„Dragoslav Mihailović kroz usta i dušu radnice i mučenice Petrije Đorđević, glavne junakinje, priča o lepoti i muci čovekovoj na zemlji, ali tako ispričanoj i s takvim jezičkim amalgamom izvedenoj, da joj nema premca u novijoj srpskoj prozi.“ Slobodan Selenić
„Kada sam završio čitanje romana Dragoslava Mihailovića ’Petrijin venac’, desilo mi se nešto što mi se dešavalo samo izuzetno u prošlosti – poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji, da zaboravim sve što sam naučio i sa čime, što bi rekao Hamlet, samo ’izgledam’, pa da u meni ostane i prozbori samo ono što jeste, a ne što se ima, ono što damara u krvnim slivovima tela, a ne samo uzaludno asocira po moždanim sinapsama.“ Vladeta Jerotić
Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom „Frede, laku noć“, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman „Kad su cvetale tikve“. Treća knjiga, „Petrijin venac“, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman „Čizmaši“ objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu „Kad su cvetale tikve“, koja je objavljena i u oktobru te godine pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije bila na repertoaru – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.
Dragoslav Mihailović živi u Beogradu.
Radnja romana se odvija u malom rudarskom mestu u Srbiji od predratnih godina do 70-ih godina XX veka. Ostarela, ali vitalna i vedra seljanka Petrija priseća se, kroz retuširane fotografske radove, svog života, od tridesetih godina preko Drugog svetskog rata do posleratnog perioda. Tridesetih godina, kao mlada seljanka, bila je udata za seljaka Dobrivoja, a njegova majka je nije volela jer je u njihovu kuću došla bez miraza. Brak s Dobrivojem obeležen je gubitkom prvorođenog sina, a kasnije, u ratu, i kćeri Milane. Nakon što su izgubili dvoje dece, Dobrivoje zaključi da Petrija nosi nesreću te joj kaže da mora da ode. Ne želeći da se vrati svojoj porodici, ona završi u obližnjem rudarskom mestu, gde se zaposli kao konobarica kod postarijeg gostioničara Ljubiše. On je prvi muškarac u njenom životu koji joj iskazuje poštovanje. Iako joj je Ljubiša drag, i njoj i njemu je jasno da je on prestar za nju, pa ona popusti udvaranjima mladog rudara Milosava, veseljaka sklonog krčmi.
Ovo je priča o tragičnom životnom putu Petrije i njenom životu sa tri muškarca koje je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka. Roman „Petrijin venac“ predstavlja hroniku o ženi koja je žrtva patrijarhalnog sistema, ali koja nikad ne gubi životni elan i na kraju vlastiti život gleda u pozitivnim bojama. „Petrijin venac“ je napisan kosovsko-resavskim dijalektom.
„Dragoslav Mihailović kroz usta i dušu radnice i mučenice Petrije Đorđević, glavne junakinje, priča o lepoti i muci čovekovoj na zemlji, ali tako ispričanoj i s takvim jezičkim amalgamom izvedenoj, da joj nema premca u novijoj srpskoj prozi.“ Slobodan Selenić
„Kada sam završio čitanje romana Dragoslava Mihailovića ’Petrijin venac’, desilo mi se nešto što mi se dešavalo samo izuzetno u prošlosti – poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji, da zaboravim sve što sam naučio i sa čime, što bi rekao Hamlet, samo ’izgledam’, pa da u meni ostane i prozbori samo ono što jeste, a ne što se ima, ono što damara u krvnim slivovima tela, a ne samo uzaludno asocira po moždanim sinapsama.“ Vladeta Jerotić
Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom „Frede, laku noć“, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman „Kad su cvetale tikve“. Treća knjiga, „Petrijin venac“, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman „Čizmaši“ objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu „Kad su cvetale tikve“, koja je objavljena i u oktobru te godine pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije bila na repertoaru – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.
Dragoslav Mihailović živi u Beogradu.
