Pionirka repa Sajsi MC predstavila je svoju prvu zbirku poezije „Šta žulja zgrade?“ u četvrtak 26. marta u knjižari Delfi SKC, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.

O poeziji koja je snažna, istinita i emotivna govorile su novinarka i kolumnistkinja Luna Lu i urednica Nevena Milojević, a posebna gošća bila je Konstrakta, koja je podelila svoje utiske o zbirci, ali i pročitala nekoliko omiljenih pesama Sajsi MC, što je posebno obradovalo sve prisutne.

Urednica Nevena Milojević je istakla da je Sajsi uvek doživljavala kao pesnikinju, te da je ova zbirka došla sasvim prirodno, baš kao i njihov rad na njoj.

„Zaista mi je pravo zadovoljstvo što je pred vama nešto što je ona pisala tolike godine u samoći, samo za sebe, ali sada je tu u formi zbirke i možete u njoj da uživate“, navela je urednica.

Sajsi MC je priznala da u početku nije bila sigurna hoće li njeni fanovi želeti da čitaju ove pesme, ali da je znala da to mora da uradi zbog sebe!

„Priznajem da sam bila iznenađena koliko je ljudi kupilo, pročitalo, podelilo utiske… Kada je prošlo neko vreme od izlaska zbirke, imala sam potrebu ponovo da pročitam celu. Imala sam baš čudan osećaj, kao da pesme nisu moje. Pomislila sam kako su se napokon odvojile od mene i sada su kod vas. To je fantastičan osećaj“, rekla je autorka ističući da joj veoma znači što je Laguna objavila njenu zbirku jer su je neke manje izdavačke kuće odbile i nije imala dobro iskustvo.

Pesme iz zbirke „Šta žulja zgrade?“ veoma se razlikuju od svega što je njena publika dosad navikla u muzičkoj karijeri.

„Emocija je ta, jer je izvor jedan, ali je izbor drugačiji jer nisam želela da u ovoj zbirci budu pesme na koje su ljudi navikli. Osetila bih se kao prevarantkinja kada bih ponudila istu ili sličnu formu. Svesno sam pravila izbor drugačijih tema. Namerno sam načinila kostur, oduzela sam mnogo mesa, dosta krvi, želela sam da publika dobije nešto što dosad nije!“

Novinarka i kolumnistkinja Luna Lu je kazala da joj je Ivana Rašić ostvarila životnu želju objavivši konačno knjigu poezije.

„Od trenutka kada je ušla u moj život, sećam se, bilo je popodne, bila sam na radiju, a Sajsi je uletela iz gradskog prevoza, bila je toliko slatka i neodoljiva. Predstavljala je svoj prvi singl i od tog trenutka sam znala da je ona pesnikinja koja ima neverovatan hobi. Svaki put kada bih je srela ili pomislila na nju, pitala sam kada će ta zbirka?! Vrlo često mi se smejala na tu ideju, ali sam ja u njoj to videla oduvek!“

Govoreći o pesmama, Luna Lu je ocenila:

„Tu je sve. Tu je devojka, nesanica, srcolom, gola duša, pilulica… Svašta nešto. Ivana je ulični hodač, što bi Cane rekao, i imam neverovatno poštovanje prema njenom slovoslaganju, uživala sam u svakoj pesmi. Jednom dnevno tako prođem, uzmem zbirku, pa koja mi zapadne, čitam ih i pronalazam se. Ivana je slojevita, kompleksna, a ono što je fantastično je to da ona misli da se mnogo ogolila, a suštinski nam je dala svoj biser. To je daleko od kostura“.

Konstrakta je ovom prilikom pročitala nekoliko pesama ali je i ona prokomentarisala „kostur“ Sajsi MC, rekavši da se slaže da pesme dolazi sa istog izvora, ali da je ipak tu mnogo toga drugačijeg:

„Pesme u zbirci su vrlo intimne, a kada pišeš za muziku, tu je fantazija i fikcija. U mnogima sam se prepoznala“.

Sajsi MC je govorila i o inspiraciji koja joj obično dolazi noću, tada je najkreativnija, ali i o pesmama koje tek čekaju neku sledeću zbirku.

Nevena se nadovezala ističući insomniju kao važnu temu ove zbirke:

„Mene je to prvobitno i privuklo, iako kažeš da je ona kostur, vrlo je složena. Slavljenje insomnije postoji u ženskom pismu oduvek, kod Virdžinije Vulf, Emili Dikinson, Silvije Plat… Ali tu nije samo nesanica, već i ilegala mraka, otpor prema svemu što je dnevno, ukalupljeno… Mislim da nije slučajno toliko depresivnih elemenata, jer to jeste neka vrsta ženskog otpora prema ustaljenim oblicima života koji se nameću.“

Govoreći o stvaranju ove zbirke, Sajsi je priznala da joj je najteži korak bio vratiti se na stare sveske i pesme koje je pisala devedesetih:

„Nije bilo teško zato što ću emotivno da se raspadnem, već zbog toga što nemam radnu etiku i navike. Morala sam da ih stvorim, izdvojim i da prođem kroz sve. Bilo je tu svega! Jedan rudarski posao, ali fenomenalan! Najviše sam uživala tokom Neveninog rada, da bih čula njene primedbe jer sam tako učila kako se piše poezija. Bio je to zaista ozbiljan rad i ja sam uživala jer sam spremna da učim još i još!“

Govoreći o snažnim emocijama koje ove pesme bude, Luna Lu je kazala da će svako ko bude uzeo u ruke ovu zbirku moći da pronađe nešto za sebe:

„Svi mi tražimo neku emociju u kojoj ćemo se pronaći, a ja u ovoj zbirci vidim tu ženu, građanku, ratnicu, koja jeste ispovređivana, ali je samurajka, pesnikinja. Ovo nisu srećne pesme, ima naravno mnogo duhovitosti, humora, svega što čini ovu samurajku, ali suštinski, mene ‘rade’ oni stihovi koji nam govore; ‘Ej, nisi sam, ima tu još jedna koja luta’. Kod poezije najviše volim da biram pesme po raspoloženju, ali kod nje mene najviše radi ono što mene najviše boli. I Sajsi, lečiš! Imaš melema za bol! Hvala ti! S ovom knjigom nisi sam“, zaključila je Luna Lu.

Veče su obeležila i brojna pitanja iz publike na koje je Sajsi rado i iskreno odgovarala, a promocija je završena dugim redom u kojem su strpljivo stajali njeni čitaoci, čekajući na potpis i po koju razmenjenu reč.