Paulo Koeljo: „Sjajno sam se zabavljao dok sam bio hipi“
Brazilski pisac nam govori o bogatstvu, putovanjima i ispijanju kafe sa strancima.
Pisanje znači deljenje. U ljudskoj je prirodi želja za deljenjem – misli, ideja, mišljenja. Veoma rano sam otkrio da je najbolji način komunikacije kroz pisanje, ali mi je trebalo nekoliko godina da shvatim da je potrebno da se samo time bavim.
Sećam se trenutka nakon rođenja. Neko je ušao u sobu i rekao sam sebi: „Ovo je moja baka.“ Niko mi ne veruje. Pitao sam lekare da li je to moguće – odgovor je uvek: „Ne“, ali znam šta sam video tog dana.
Pisanje je usamljeno iskustvo. Izrazito sam sujeveran. Ako govorim o knjizi ili izgovorim naslov pre nego što je završim, osećam da će energija koja mi je potrebna presušiti. Toliko je sve intimno da ne mogu taj proces ni sa svojom suprugom da podelim.
Moja povezanost sa Brazilom je veoma apstraktna. Moja krv i način razmišljanja su brazilski, ali to je to. Ne nameravam da se vraćam u prošlost i, iako tamo imam stan, retko posećujem svoju domovinu. Kada se odselim, odselim se zauvek.
Zaradio sam mnogo novca. Lepo je kada ste u mogućnosti da nosite dobar kaput tokom ženevske zime, ali osećam se bogatim oduvek. Mogao sam sebi da priuštim najveća zadovoljstva i kada nisam bio bogat. Putovanja, streljaštvo, pisanje i čitanje ne koštaju mnogo.
Mogu da kontrolišem svoju sudbinu, ali ne i svoj usud. Sudbina znači da postoje mogućnosti da se skrene levo ili desno, ali usud je jednosmerna ulica. Verujem da svi imamo izbor da li ćemo ispuniti svoju sudbinu, ali usud nam je zapečaćen.
Mnogi ljudi me se plaše. Obično postoje dva načina kako se ljudi nose sa mojom slavom: ili su veoma stidljivi i samo ja pričam, što mi je dosadno, ili počnu da se razmeću pričama o tome koliko novca imaju.
Ne nedostaje mi da budem hipi. Sjajno sam se zabavljao tada i putovao svetom, ali nisam zauvek mogao ostati u toj fazi, večito napušen, bauljajući po svetu.
Ljudi nisu monogamni po prirodi. Zarad očuvanja naše vrste, nije određeno da to budemo. Ali verujem u brak. U braku sam 34 godine. Ljubav je najvažnija stvar u mom životu.
U besu se ponašam poput životinje. Imam latinoameričku narav. Ako sam loše volje, to je svima jasno. Bio bih užasan političar jer uvek govorim ono što mislim.
Mnogi ljudi žele da budu vampiri. Borba protiv starenja je uzaludna. Oduševljen sam što nisam umro mlad i što starim bez ogorčenja. To je pravo uživanje.
Imam mnogo slobodnog vremena. Postoji ideja o tome da kada si poznati pisac, uvek si mnogo zauzet, ali ja nisam. Mnogo vremena provodim šetajući i ispijajući kafe sa nepoznatim ljudima.
Posećujem opskurne knjižare samo da bih proverio da li imaju moja dela.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Foto:Paul Macleod - http://www.mynewsdesk.com/no/bazar-forlag/images/paulo-coelho-210625 / CC BY 3.0 / Wikimedia Commons
Sećam se trenutka nakon rođenja. Neko je ušao u sobu i rekao sam sebi: „Ovo je moja baka.“ Niko mi ne veruje. Pitao sam lekare da li je to moguće – odgovor je uvek: „Ne“, ali znam šta sam video tog dana.
Pisanje je usamljeno iskustvo. Izrazito sam sujeveran. Ako govorim o knjizi ili izgovorim naslov pre nego što je završim, osećam da će energija koja mi je potrebna presušiti. Toliko je sve intimno da ne mogu taj proces ni sa svojom suprugom da podelim.
Moja povezanost sa Brazilom je veoma apstraktna. Moja krv i način razmišljanja su brazilski, ali to je to. Ne nameravam da se vraćam u prošlost i, iako tamo imam stan, retko posećujem svoju domovinu. Kada se odselim, odselim se zauvek.
Zaradio sam mnogo novca. Lepo je kada ste u mogućnosti da nosite dobar kaput tokom ženevske zime, ali osećam se bogatim oduvek. Mogao sam sebi da priuštim najveća zadovoljstva i kada nisam bio bogat. Putovanja, streljaštvo, pisanje i čitanje ne koštaju mnogo.
Mogu da kontrolišem svoju sudbinu, ali ne i svoj usud. Sudbina znači da postoje mogućnosti da se skrene levo ili desno, ali usud je jednosmerna ulica. Verujem da svi imamo izbor da li ćemo ispuniti svoju sudbinu, ali usud nam je zapečaćen.
Mnogi ljudi me se plaše. Obično postoje dva načina kako se ljudi nose sa mojom slavom: ili su veoma stidljivi i samo ja pričam, što mi je dosadno, ili počnu da se razmeću pričama o tome koliko novca imaju.
Ne nedostaje mi da budem hipi. Sjajno sam se zabavljao tada i putovao svetom, ali nisam zauvek mogao ostati u toj fazi, večito napušen, bauljajući po svetu.
Ljudi nisu monogamni po prirodi. Zarad očuvanja naše vrste, nije određeno da to budemo. Ali verujem u brak. U braku sam 34 godine. Ljubav je najvažnija stvar u mom životu.
U besu se ponašam poput životinje. Imam latinoameričku narav. Ako sam loše volje, to je svima jasno. Bio bih užasan političar jer uvek govorim ono što mislim.
Mnogi ljudi žele da budu vampiri. Borba protiv starenja je uzaludna. Oduševljen sam što nisam umro mlad i što starim bez ogorčenja. To je pravo uživanje.
Imam mnogo slobodnog vremena. Postoji ideja o tome da kada si poznati pisac, uvek si mnogo zauzet, ali ja nisam. Mnogo vremena provodim šetajući i ispijajući kafe sa nepoznatim ljudima.
Posećujem opskurne knjižare samo da bih proverio da li imaju moja dela.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Foto:Paul Macleod - http://www.mynewsdesk.com/no/bazar-forlag/images/paulo-coelho-210625 / CC BY 3.0 / Wikimedia Commons
Autor: Paulo Koeljo
