Otkad strip postoji?
Ovo je dobro pitanje koje postavljaju devetogodišnji Alber i jedanaestogodišnja Boni… I nisu oni jedini koji se to pitaju!
O ovom pitanju raspravljaju istraživači stripova, priznaje Džesika Kon, koja se bavi istorijom crtanja.
Ovo je priča…
Istraživači šezdesetih godina 20. veka najpre su smatrali da se prvi strip pojavio krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. To je bio „Hoganov sokak“, koji je Ričard Felton Aulkolt crtao u Njujork vorldu, a zatim u Njujork džornalu. U ovom stripu prikazan je dečak u kućnom ogrtaču, kog su čitaoci prozvali „Žuti klinac“ čim se boja pojavila. Ono što je govorio bilo je ispisano na njegovoj odeći, što neki smatraju pretečom čuvenog oblačića u stripu.
Iz istog perioda možemo pomenuti rad Vinzora Mekeja, tvorca stripa „Mali Nemo“, koji se smatra jednim od začetnika američkog stripa.
„A onda su istraživači nastavili da istražuju – to im je posao…“, nastavlja Džesika Kon, „i otkrili su švajcarskog crtača iz sredine 19. veka, Rudolfa Tepfera, koji je stvarao priče u slikama, ređajući ih jednu do druge. U to vreme nije bilo oblačića, već samo tekst ispod slika.“
Kad jednom počnete da se vraćate u prošlost, gde da se zaustavite?!
A kad bismo u još starijim delima mogli otkriti početke stripa… Šta je sa Hijeronimom Bošom i njegovim triptisima i slikama iz više delova? A sa Trajanovim stubom koji prikazuje scene pobede cara Trajana nad Dačanima? A sa Tapiserijom iz Bajea, koja u slikama i u tekstu prikazuje Vilijama Osvajača kako osvaja presto Engleske? Istraživači koji idu najdalje u prošlost ne oklevaju da odu do samog porekla crteža, na zidovima pećine Lasko…
Problem definisanja
Naime, ako je teško odrediti tačan datum nastanka stripa, to je i zato što postoji problem definisanja ovog žanra. Šta je strip? Jesu li to samo crteži sa oblačićima? Ili pak sled crteža čak i bez ikakvog teksta?
„Zapravo većina današnjih istraživača slaže se da ono što određuje strip jeste senkvencijalnost: namerno uzastopno ređanje slika koje nešto govore: pričaju priču, izlažu misao…“, zaključuje Džesika Kon.
Ako stripovi Vinzora Mekeja ili Ričarda Feltona Aulkolta možda nisu, u pravom smislu, prvi stripovi, njihova inventivnost kao i njihova popularnost – zahvaljujući velikim tiražima – doprinele su da se postave temelji današnjeg stripa.
Dugo smatrana „podžanrom“, „sporednom umetnošću“, deveta umetnost je kasno stekla priznanje. Ali kao i ostale umetnosti, javlja se u različitim oblicima i njene granice se šire i brišu kako generacije autora izmišljaju nove oblike i izazivaju prethodne…
Sve dok se čitaocima to dopada!
Uostalom, da li ste znali…?
Trenutno najprodavanija knjiga je… strip! Reč je o četvrtom tomu „Arapina budućnosti“ Riada Satufa. Onaj ko želi da „napravi stripove za one koji ih ne čitaju ili nisu navikli da ih čitaju“ izgleda da je prihvatio ovaj izazov!
Autor: Matilda Verfaji
Izvor: franceinter.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: Pixabay
