Pravo je zadovoljstvo prepustiti se majstoru svog zanata. „Oštrica brijača“ je izvrsno delo i predstavlja izraz Momovih sposobnosti koje je stekao tokom godina pisanja romana i uglavnom odličnog prijema kod kritike. Ova knjiga, koja je objavljena sredinom njegove četrdesetogodišnje karijere, deluje sveže koliko i njegova prva („Mesec i šestoparac“). U njoj se autor, poput mnogih drugih, bavi istim temama i problemima kao u svojoj prvoj knjizi i kasnijem radu.

Kritičar koji bi danas pisao recenziju „Oštrice brijača“ zamerio bi autoru što je izabrao da piše u prvom licu iz sopstvene perspektive. Istina je da je danas pisanje u prvom licu popularno, ali Mom koristi drugačije sredstvo naracije – drugi likovi pričaju priču naratoru – što se danas poprilično retko koristi. Zamereno mu je, možda i s pravom, što je priču lišio pogonske snage. Zbog toga čitalac postaje pratilac, pasivni posmatrač priče, umesto da se pred njegovim očima ona razvija i otkriva. U svetu koji žudi za serijama poput „Stvarnog sveta“ i rijalitijima poput „Survivera“, ideja o vodiču koji sprovodi čitaoca po priči deluje veštački i neiskreno. Međutim, „Oštrica brijača“ je prijatno putovanje u društvu zanimljivih ljudi. Nije to brza vožnja u autu punom bučnih majmunčića plaćenika kao u „Manje od nule“. Reč je o suptilnijem zadovoljstvu, putovanju sličnijem krstarenju po plavim putevima američke unutrašnjosti nego po brzim autoputevima.

Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković