U utorak, 15. marta u 20 sati u Maloj sali Doma kulture „Studentski grad“ biće organizovana svečanost u čast istaknute spisateljice Harper Li o kojoj će govoriti profesorka engleske i američke književnosti Vladislava Gordić Petković. Nakon toga, u 21 sat posetioci će imati priliku da uživaju u projekciji filma „Ubiti pticu rugalicu“ sa Gregorijem Pekom u ulozi Atikusa Finča.
Harper Li, američka spisateljica, rođena i preminula u Monrovilu u Alabami, poznata je po romanu „Ubiti pticu rugalicu“ („To Kill a Mockingbird“) iz 1960, klasiku američke književnosti, po kojem je 1962. snimljen kultni film. Odlikovana je 2007. Predsedničkom medaljom slobode za doprinos književnosti. Prošle godine je dala dozvolu za objavljivanje knjige „Idi postavi stražara“ („Go Set a Watchman“), čija se radnja događa nakon radnje opisane u prvom romanu. Iako je nastavak, ovaj roman je nastao ranije. To je prva verzija koju su izdavači odbili i iz koje je Li izvukla delove i napisala „Ubiti pticu rugalicu“. Pošto je autorka, usled posledica moždanog udara, bila slepa, gluva i nepokretna od 2007, mnogi su se zapitali da li je uopšte dala pristanak da se prva verzija knjige „Ubiti pticu rugalicu“ objavi kao posebna knjiga.
„Za američku civilizaciju i kulturu, pedesetšestogodišnji roman ’Ubiti pticu rugalicu’ Harper Li, sada dopunjen juvenilijom „Idi postavi stražara“, nije samo knjiga, nego i istorijski događaj od nacionalnog značaja. Laureat Pulicerove nagrade, moderni klasik i kamen temeljac američke lektire jeste povest o elementarnoj etičnosti kakvu bi svaka nacionalna književnost morala da ima. Nije preterano rangiranje ove knjige od strane britanskih bibliotekara kao jednako važne koliko i Biblija: bez imalo patetike, proglasili su je delom koje svaki odrastao čovek mora da pročita pre smrti.
Etički značaj ove parabole o humanosti i toleranciji dopunjava i živ, bezmalo kinematografski pripovedni dar Harper Li, njen suptilan osećaj za trenutak i detalj, koji pretvara ’Pticu rugalicu’ u jednu od onih knjiga u kojima se idilična jednostavnost detinjstva raskrinkava kao prijatna obmana a da ipak ništa ne izgubi od privlačnosti za čitaoca. Ovaj roman nudi oporo a nezaboravno svedočanstvo o odrastanju, koje i u zajednici zahvaćenoj rasizmom kao gangrenom može da sačuva elementarnu humanost.“ prof. Vladislava Gordić Petković
Harper Li
Harper Li (1926–2016) rođena je u Monrovilu u Alabami. Godine 1959. završila je rukopis svog bestseler romana Ubiti pticu rugalicu , ovenčanog Pulicerovom nagradom 1960. godine. Ubrzo nakon toga, pomogla je svom prijatelju Trumanu Kapoteu da napiše članak za Njujorker , koji će kasnije prerasti u njegovo remek-delo In Cold Blood .
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
