U okviru novog programa književnih tribina koje organizuje izdavačka kuća „Laguna“ u Delfi Caféu u SKC-u u utorak, 17. maja, vođen je razgovor o novom sagledavanju Vilijema Šekspira i njegovog dela.
Osnova za razgovor bila je knjiga popularnog autora Bila Brajsona „Šekspir – Svet kao pozornica“ u izdanju „Lagune“.
Osnova za razgovor bila je knjiga popularnog autora Bila Brajsona „Šekspir – Svet kao pozornica“ u izdanju „Lagune“.
Na tribini su učestvovali prevodilac knjige Bila Brajsona, Aleksandra Čabraja, urednik, Dejan Mihailović i glumica Slađana Pavlović. Čabraja, veoma plodan i cenjeni prevodilac priznala je da se Brajson ne ubraja među engleske pisce čija dela redovno prevodi, ali da ju je zaintrigirala knjiga pošto se bavi najvećim piscem engleskog jezika o kome su do sada napisane hiljade knjiga a samo u vašingtonskoj Kongresnoj biblioteci ima 7000 naslova o njemu.
„Brajson je znao šta je bitno i nije se poveo za onima koji prilaze temi Šekspirovog života na senzacionalistički način“ naglasila je Čabraja i primetila da je autor umeo da ono što misli da je važno predoči na jezgrovit ali i duhovit način.
„Brajson je znao šta je bitno i nije se poveo za onima koji prilaze temi Šekspirovog života na senzacionalistički način“ naglasila je Čabraja i primetila da je autor umeo da ono što misli da je važno predoči na jezgrovit ali i duhovit način.
Ona je nabrojala pitanja na koja je Brajson pokušao da odgovori koristeći se sakupljenim informacijama o svetu u kome je Šekspir živeo jer o njemu samome su pouzdani izvori izuzetno siromašni.
Pokušavajući da nađe svoj odgovor na pitanje čemu Šekspir može da zahvali što je toliko popularan već pet vekova Čabraja je zaključila da je „bolje od svih pisaca opisao ljudsku prirodu“.
Urednik, Dejan Mihailović je predstavio Brajsona kao Amerikanca koji se u studentskim danima obreo u Velikoj Britaniji, zavoleo „malo ostrvo“ na kome je proživeo više od dve decenije pišući za američke medije. Želja da mu deca upoznaju zemlju čiji pasoš poseduju navela ga je da se vrati u SAD, ali susret sa domovinom bio je razočaranje koje je pretočio u knjige „Iščezli kontinent“ i „Made in America“, „Kod kuće“ a zatim se vratio u Englesku.
Pokušavajući da nađe svoj odgovor na pitanje čemu Šekspir može da zahvali što je toliko popularan već pet vekova Čabraja je zaključila da je „bolje od svih pisaca opisao ljudsku prirodu“.
Urednik, Dejan Mihailović je predstavio Brajsona kao Amerikanca koji se u studentskim danima obreo u Velikoj Britaniji, zavoleo „malo ostrvo“ na kome je proživeo više od dve decenije pišući za američke medije. Želja da mu deca upoznaju zemlju čiji pasoš poseduju navela ga je da se vrati u SAD, ali susret sa domovinom bio je razočaranje koje je pretočio u knjige „Iščezli kontinent“ i „Made in America“, „Kod kuće“ a zatim se vratio u Englesku.
Govoreći o knjizi posvećenoj Šekspiru, Mihailović je istakao da je Brajson, „njemu svojstvenom duhovitošću, otkrio savremenom čitaocu ljudski lik pisca koji je iza sebe ostavio gotovo milion reči teksta, ali je njegova biografija dugo ličila na šikaru neverovatnih pretpostavki izdžikljalu oko retkih činjenica“.
U prostoru dekorisanom pozorišnim kostimima za neke od Šekspirovih drama, glumica Slađana Pavlović je izvela monolog ledi Magbet što je bila najbolja ilustracija za sve što je rečeno na tribini.
U prostoru dekorisanom pozorišnim kostimima za neke od Šekspirovih drama, glumica Slađana Pavlović je izvela monolog ledi Magbet što je bila najbolja ilustracija za sve što je rečeno na tribini.
Izvor: Tanjug
Foto: Laguna
Foto: Laguna
