Danas je u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, pred mnogobrojnom publikom održana promocija knjige „Recepti za sreću“ Ane Ðokić.
Odlomke iz knjige, čitale su glumice: Ivana Mihić i Sonja Popivoda.
Kroz vizuru šest žena: sedamdesetogodišnje Ade, tridesetpetogodišnjakinja Tanje, Dragane, Sandre i Sonje, i petnaestogodišnje Marine, ovaj roman bez cenzure progovara o intimnim promišljanjima urbanih žena različitih generacija, o seksu, ljubavi i muškarcima - prijateljima, očevima i muževima (bivšim, sadašnjim i pokojnim).
Tanja je rođena Beograđanka koja živi u Zagrebu, i u trenutku kada je kap očaja zbog bračne i ljubavne besperspektivnosti prelila čašu, napušta muža i vraća se majci u Beograd.
Sandra je televizijska voditeljka izuzetno popularne emisije Recepti za sreću kojoj u privatnom životu itekako nedostaje svega onoga što je i tema njenih razgovora sa televiziskim gostima.
Sonja je fotograf, frustrirana ličnim umetničkim i poslovnim neuspesima, ali i osećajem manje vrednosti pred svojim partnerom, takođe fotografom.
Dragana je veterinar, zaposlena na farmi krava. Razvedena je.
Marina je Draganina ćerka, tinejdžerka koja tek počinje da otvara prozor života. Zaljubljena je u zgodnog Roma, svog vršnjaka.
Ada, Tanjina majka, udovica i penzionerka.
Šta povezuje šest sudbina ovih žena? Beograd 1999. godine, prijateljice iz detinjstva sastaju se u kafiću nakon što se jedna od njih vratila iz Zagreba, gde je ostavila muža. Četiri prijateljice iz detinjstva (Tanja, Sandra, Sonja i Dragana) obnoviće svoje druženje, dok će se međugeneracijska veza uspostaviti preko Ade u prošlost, kakvu su je zapamtile i Marine u budućnost, kojoj se nadaju. Svaka epizoda u knjizi posvećena je jednoj od njih, njenim osećanjima i onome šta proživljavaju. Kada se njihovi portreti upotpune, jasno nam je da ih ne povezuje samo vreme i mesto radnje. Lične drame, zapravo su univerzalni problem današnjice o nemanju mesta za ljubav.
Stil pripovedanja Ane Ðokić, ovom romanu daje posebnu vrednost. Autorka dosledno i verodostojno oslikava uticaje telesnog i psihičkog književnih likova. U načinu na koji piše Ana Ðokić nema ničeg lascivnog, telo se ne koristi kao dekoracija, već prizivaju najiskonskija osećanja žudnje, potrebe i boli koja dolazi iz dubine srca.
Odlomke iz knjige, čitale su glumice: Ivana Mihić i Sonja Popivoda.
Kroz vizuru šest žena: sedamdesetogodišnje Ade, tridesetpetogodišnjakinja Tanje, Dragane, Sandre i Sonje, i petnaestogodišnje Marine, ovaj roman bez cenzure progovara o intimnim promišljanjima urbanih žena različitih generacija, o seksu, ljubavi i muškarcima - prijateljima, očevima i muževima (bivšim, sadašnjim i pokojnim).
Tanja je rođena Beograđanka koja živi u Zagrebu, i u trenutku kada je kap očaja zbog bračne i ljubavne besperspektivnosti prelila čašu, napušta muža i vraća se majci u Beograd.
Sandra je televizijska voditeljka izuzetno popularne emisije Recepti za sreću kojoj u privatnom životu itekako nedostaje svega onoga što je i tema njenih razgovora sa televiziskim gostima.
Sonja je fotograf, frustrirana ličnim umetničkim i poslovnim neuspesima, ali i osećajem manje vrednosti pred svojim partnerom, takođe fotografom.
Dragana je veterinar, zaposlena na farmi krava. Razvedena je.
Marina je Draganina ćerka, tinejdžerka koja tek počinje da otvara prozor života. Zaljubljena je u zgodnog Roma, svog vršnjaka.
Ada, Tanjina majka, udovica i penzionerka.
Šta povezuje šest sudbina ovih žena? Beograd 1999. godine, prijateljice iz detinjstva sastaju se u kafiću nakon što se jedna od njih vratila iz Zagreba, gde je ostavila muža. Četiri prijateljice iz detinjstva (Tanja, Sandra, Sonja i Dragana) obnoviće svoje druženje, dok će se međugeneracijska veza uspostaviti preko Ade u prošlost, kakvu su je zapamtile i Marine u budućnost, kojoj se nadaju. Svaka epizoda u knjizi posvećena je jednoj od njih, njenim osećanjima i onome šta proživljavaju. Kada se njihovi portreti upotpune, jasno nam je da ih ne povezuje samo vreme i mesto radnje. Lične drame, zapravo su univerzalni problem današnjice o nemanju mesta za ljubav.
Stil pripovedanja Ane Ðokić, ovom romanu daje posebnu vrednost. Autorka dosledno i verodostojno oslikava uticaje telesnog i psihičkog književnih likova. U načinu na koji piše Ana Ðokić nema ničeg lascivnog, telo se ne koristi kao dekoracija, već prizivaju najiskonskija osećanja žudnje, potrebe i boli koja dolazi iz dubine srca.
Sonja Popivoda, Vanja Gavrovski, Ana Ðokić i Ivana Mihić
Sonja Popivoda
detalj sa promocije
Ana Ðokić sa novinarkom Dnevnika RTS
