U četvrtak, 14. oktobra, u organizaciji i pod okriljem Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije u Ulici Rige od Fere 4 u Beogradu, promovisan je novi roman u izdanju Lagune „Bilo jednom na Dorćolu“ Siniše Živkovića.
Pored autora, knjigu su predstavili Dušan Č. Jovanović, urednik kulturnog programa Zavoda, književnica i akademik Svetlana Velmar Janković i glumica Anđelka Ristić, koja je čitala delove iz romana.
Govoreći o izuzetno uspeloj slici Dorćola šezdesetih godina prošlog veka, u kojoj je autor verno i umetnički snažno dočarao i likove, motive i jezik i žargon vremena u kome se radnja događa, Svetlana Velmar Janković (između ostalog autor kultne meditativne proze „Dorćol“) istakla je da je u ovoj knjizi glavni junak zapravo sam Dorćol, njegovi mali ljudi i veliki ideali, koji su potonuli zajedno sa epohom u kojoj su nastali. Ko jedinu nepotrebnu autorovu obojenu poziciju u ovom, kako je rekla, stilski savršenom i samosvojnom romanu izdvojila je otrovne antikomunističke strelice koje Živković, skriven u liku glavnog junaka Fiće Filipovića, odapinje na silnike tadašnjeg vremena iako oni više nisu živi, tako da su „vrata za strelice otvorena, a one lete u prazno“. Odgovarajući na ovu opasku, autor je pročitao odlomak s kraja romana u kome glavni junak razočarano priznaje da su današnji silnici u stvari mnogo gori nego nekadašnji komunisti, obrazlažući da je pozicija pripovedača potekla više iz građanskog nego iz antikomunističkog korpusa.
Uz aktivno učešće publike u razgovoru koji je usledio, preovladala je opšta ocena da se radi o jedinstvenom, mozaički sklopljenom romanu, autentičnog autorskog izraza, sa jakim melanholičnim i kritičkim tonovima prema sivoj stvarnosti u kojoj smo živeli i u kojoj i danas živimo.
Pored autora, knjigu su predstavili Dušan Č. Jovanović, urednik kulturnog programa Zavoda, književnica i akademik Svetlana Velmar Janković i glumica Anđelka Ristić, koja je čitala delove iz romana.
Govoreći o izuzetno uspeloj slici Dorćola šezdesetih godina prošlog veka, u kojoj je autor verno i umetnički snažno dočarao i likove, motive i jezik i žargon vremena u kome se radnja događa, Svetlana Velmar Janković (između ostalog autor kultne meditativne proze „Dorćol“) istakla je da je u ovoj knjizi glavni junak zapravo sam Dorćol, njegovi mali ljudi i veliki ideali, koji su potonuli zajedno sa epohom u kojoj su nastali. Ko jedinu nepotrebnu autorovu obojenu poziciju u ovom, kako je rekla, stilski savršenom i samosvojnom romanu izdvojila je otrovne antikomunističke strelice koje Živković, skriven u liku glavnog junaka Fiće Filipovića, odapinje na silnike tadašnjeg vremena iako oni više nisu živi, tako da su „vrata za strelice otvorena, a one lete u prazno“. Odgovarajući na ovu opasku, autor je pročitao odlomak s kraja romana u kome glavni junak razočarano priznaje da su današnji silnici u stvari mnogo gori nego nekadašnji komunisti, obrazlažući da je pozicija pripovedača potekla više iz građanskog nego iz antikomunističkog korpusa.
Uz aktivno učešće publike u razgovoru koji je usledio, preovladala je opšta ocena da se radi o jedinstvenom, mozaički sklopljenom romanu, autentičnog autorskog izraza, sa jakim melanholičnim i kritičkim tonovima prema sivoj stvarnosti u kojoj smo živeli i u kojoj i danas živimo.
