Izdavačka kuća „Laguna“, Ambasada Republike Indonezije u Beogradu, Društvo Srpsko-Indonežanskog prijateljstva „Nusantara“ i Ruski centar za nauku i kulturu „Ruski dom“ iz Beograda, organizovali su promociju nove knjige Viktora Lazića „U srcu Sumatre“.
U programu su učestvovali Dejan Papić, direktor izdavačke kuće „Laguna“, Mihail Genadjevič Denisov, direktor Ruskog doma, Milan Varadinović, diplomata, H.E. Semuel Samson, Ambasador Republike Indonezije u Beogradu i Svetlana Gradinac, profesor retorike i srpskog jezika
Obraćajući se posetiocima koji su svojim prisustvom uveličali svečanost povodom izlaska knjige „U srcu Sumatre“, direktor „Lagune“ Dejan Papić je istakao da:
„Putnika kao što je Viktor Lazić u Srbiji nema. Pisaca tako dobrih kao što je on, ovde je veoma malo. Zbog toga smo srećni što u jednoj ličnosti imamo spoj dva retka i time dragocenija kvaliteta. A ’Laguna’ je kao izdavač ponosna što u svoju ponudu može uvrstiti putopis jednog ovakvog čoveka. Očekujemo da će knjiga privući značajnu pažnju, ali u to ne možemo biti sasvim sigurni. Kao što to nismo ni za jednu drugu knjigu. Ali možemo biti sigurni da ova knjiga neće biti zaboravljena kroz koju godinu i da će joj se vraćati i iznova je otkrivati generacije koje budu dolazile iza nas.
Obraćajući se posetiocima koji su svojim prisustvom uveličali svečanost povodom izlaska knjige „U srcu Sumatre“, direktor „Lagune“ Dejan Papić je istakao da:
„Putnika kao što je Viktor Lazić u Srbiji nema. Pisaca tako dobrih kao što je on, ovde je veoma malo. Zbog toga smo srećni što u jednoj ličnosti imamo spoj dva retka i time dragocenija kvaliteta. A ’Laguna’ je kao izdavač ponosna što u svoju ponudu može uvrstiti putopis jednog ovakvog čoveka. Očekujemo da će knjiga privući značajnu pažnju, ali u to ne možemo biti sasvim sigurni. Kao što to nismo ni za jednu drugu knjigu. Ali možemo biti sigurni da ova knjiga neće biti zaboravljena kroz koju godinu i da će joj se vraćati i iznova je otkrivati generacije koje budu dolazile iza nas.
Svako može napisati roman o izmišljenim ili proživljenim događajima. Ali, samo je Viktor Lazić mogao da napiše jedno ovakvo svedočanstvo o nama malo poznatim kulturama i da oslika jedan ovako upečatljiv portret dalekog sveta koji će već koliko sutra možda biti sasvim drugačiji. Samo je on ovakvu knjigu mogao napisati, jer je samo on mogao sve to doživeti.“
Milan Varadinović, recenzent knjige i diplomata u Viktorovim putovanjima prepoznao je tri osnovna elementa: želju, odluku i molitvu. „Kao i mnogi od nas, Viktor je želeo da upozna daleke zemlje i narode. Ono što Viktora čini različitim je to što je on spreman da se u potpunosti odrekne konfora i ne zadovoljava se samo znanjem koje nude prigodne priče turističkih vodiča. Pošto dobro zna da uobičajeni turistički aranžmani nisu način da se zemlja zaista upozna, Viktor donosi odluku da stvar uzme u svoje ruke, stavljajući svoju sudbinu u ruke Boga i dobrih ljudi. A, njegovo čovekoljublje je njegova molitva i ona mu daje snagu koja ga štiti od opasnosti.“, zaključio je Varadinović.
„Sumatra Viktora Lazića je spoj putopisa, romana i autobiografje. U njemu mladi pisac korespondira sa sumatraističkim doživljajem sveta svog dalekog banatskog književnog brata, Miloša Crnjanskog. I dok je Crnjanski bacan vihorima i posledicama ratova bio primoran na svoju Odiseju, za Viktora Lazića je putovanje neminovnost kojom zadovoljava svoju glad za znanjem. Crnjanski piše o tajanstvenim vezama medju najudaljenijim predelima, Viktor Lazić ih osvajanjem zbližava i uspostavlja novu prisnost između zamišljanog i doživljenog. Sumatra je Viktoru Laziću ponudila svoja kontraverzna bogatstva ljudi, krajolika i tradicija, od plemenskih do urbanih.“, istakla je Svetlana Gradinac.
U zanimljivom programu i ovoj po mnogo čemu nesvakidašnjoj promociji učestvovao je i kamerni orkestar Ansambl Taurunum pod umetničkim vođstvom Sande Dramičanin i Ane Vujadinović.
Milan Varadinović, recenzent knjige i diplomata u Viktorovim putovanjima prepoznao je tri osnovna elementa: želju, odluku i molitvu. „Kao i mnogi od nas, Viktor je želeo da upozna daleke zemlje i narode. Ono što Viktora čini različitim je to što je on spreman da se u potpunosti odrekne konfora i ne zadovoljava se samo znanjem koje nude prigodne priče turističkih vodiča. Pošto dobro zna da uobičajeni turistički aranžmani nisu način da se zemlja zaista upozna, Viktor donosi odluku da stvar uzme u svoje ruke, stavljajući svoju sudbinu u ruke Boga i dobrih ljudi. A, njegovo čovekoljublje je njegova molitva i ona mu daje snagu koja ga štiti od opasnosti.“, zaključio je Varadinović.
„Sumatra Viktora Lazića je spoj putopisa, romana i autobiografje. U njemu mladi pisac korespondira sa sumatraističkim doživljajem sveta svog dalekog banatskog književnog brata, Miloša Crnjanskog. I dok je Crnjanski bacan vihorima i posledicama ratova bio primoran na svoju Odiseju, za Viktora Lazića je putovanje neminovnost kojom zadovoljava svoju glad za znanjem. Crnjanski piše o tajanstvenim vezama medju najudaljenijim predelima, Viktor Lazić ih osvajanjem zbližava i uspostavlja novu prisnost između zamišljanog i doživljenog. Sumatra je Viktoru Laziću ponudila svoja kontraverzna bogatstva ljudi, krajolika i tradicija, od plemenskih do urbanih.“, istakla je Svetlana Gradinac.
U zanimljivom programu i ovoj po mnogo čemu nesvakidašnjoj promociji učestvovao je i kamerni orkestar Ansambl Taurunum pod umetničkim vođstvom Sande Dramičanin i Ane Vujadinović.
U toku programa izvedeni su plesovi sa Sumatre iz plemena matrijarhata i numere na gamelanu, tradicionalnom indonežanskom instrumentu.
Program je vodio i tekstove iz knjige čitao Vico Dardić.
Program je vodio i tekstove iz knjige čitao Vico Dardić.
