U prepunoj sali na prvom spratu Doma omladine održana je promocija romana prvenca mladog autora Pavla Zelića. O „Peščanoj hronici“ razgovarali su Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar, Đorđe Bajić, pisac i kritičar, i autor Pavle Zelić.
„Peščana hronika“ je priča o ocu koji pokušava da izgradi svoj život nakon jednog neobičnog profesionalnog poteza i gubitka žene. Krijući se od sopstvene prošlosti, on i njegov sin će upasti u klopku jedne velike istorijske enigme.
„Peščana hronika“ je priča o ocu koji pokušava da izgradi svoj život nakon jednog neobičnog profesionalnog poteza i gubitka žene. Krijući se od sopstvene prošlosti, on i njegov sin će upasti u klopku jedne velike istorijske enigme.
Govoreći o Pavlovoj knjizi Marčelo je istakao da su tri važna elementa na kvalitetan način ugrađena u samo delo. „Roman sadrži pravu meru istorije, žanr je ispoštovan a da Pavle nije upao u grešku da ga braneći od kleveta učini još hermetičnijim, i tu je topla ljudska priča, koja se meni i najviše dopala u delu. U odnosu oca i sina mislim da se krije snaga dela, u toj ljudskoj priči koja može da bude bilo čija.“
Pisac i kritičar Đorđe Bajić istakao je da je autor pišući roman imao uzore u stranoj literaturi, pre svega književnosti Kinga i Simonsa. „Ovo je jedan pravi srpski roman i posebno mi je drago da je objavljen u Laguni jer će tako biti dostupan velikom broju čitalaca. U dovoljnoj meri je komercijalan i zabavan da postigne uspeh kod čitalaca.“
Radeći na knjizi, Pavle Zelić je imao veliki problem oko skupljanja istorijske građe i rekonstrukcije epohe zato što nema mnogo literature o periodu kada su trajale radne akcije. „Moja baka je učestvovala na jednoj od prvih radnih akcija i kad mi je prepričavala svoja sećanja, ostalo joj je nejasno gde su pojedini drugovi uveče odlazili. Veliku pomoć sam imao i u nedavno preminulom Slobodanu Bosiljčiću, koji se do tančina sećao tog perioda.“ Po sopstvenom priznanju, Pavle je počeo da piše priču o duhovima prošlosti. „Bilo mi je važno da ovo bude roman strave, ali sam hteo da odem i korak dalje, da čudovište koje se pojavljuje ne bude tipično, već drugačije.“
Priliku za novo druženje sa Pavlom Zelićem imaćete već u četvrtak, 13. juna od 20 sati, kada će u okviru ciklusa Savremena srpska proza, u klubu Magistrala u Domu kulture Studentski grad biti održano književno veče posvećeno knjizi „Peščana hronika“. U razgovoru će pored autora učestvovati i urednik knjige Dejan Mihailović i pisac Vladimir Kecmanović.
Pisac i kritičar Đorđe Bajić istakao je da je autor pišući roman imao uzore u stranoj literaturi, pre svega književnosti Kinga i Simonsa. „Ovo je jedan pravi srpski roman i posebno mi je drago da je objavljen u Laguni jer će tako biti dostupan velikom broju čitalaca. U dovoljnoj meri je komercijalan i zabavan da postigne uspeh kod čitalaca.“
Radeći na knjizi, Pavle Zelić je imao veliki problem oko skupljanja istorijske građe i rekonstrukcije epohe zato što nema mnogo literature o periodu kada su trajale radne akcije. „Moja baka je učestvovala na jednoj od prvih radnih akcija i kad mi je prepričavala svoja sećanja, ostalo joj je nejasno gde su pojedini drugovi uveče odlazili. Veliku pomoć sam imao i u nedavno preminulom Slobodanu Bosiljčiću, koji se do tančina sećao tog perioda.“ Po sopstvenom priznanju, Pavle je počeo da piše priču o duhovima prošlosti. „Bilo mi je važno da ovo bude roman strave, ali sam hteo da odem i korak dalje, da čudovište koje se pojavljuje ne bude tipično, već drugačije.“
Priliku za novo druženje sa Pavlom Zelićem imaćete već u četvrtak, 13. juna od 20 sati, kada će u okviru ciklusa Savremena srpska proza, u klubu Magistrala u Domu kulture Studentski grad biti održano književno veče posvećeno knjizi „Peščana hronika“. U razgovoru će pored autora učestvovati i urednik knjige Dejan Mihailović i pisac Vladimir Kecmanović.
