U sredu, 12. februara, u Delfi Caféu u SKC-u beogradskoj publici predstavljena je „Gnusoba“, novi eksplozivni hit Svetislava Basare.
O knjizi su govorili književni teoretičar dr Novica Milić, urednik Dejan Mihailović i autor Svetislav Basara.
„Basarina ’Gnusoba’ uopšte nije roman. Basara već odavno ne piše romane. Možda ih je nekad pisao, mada i to treba proveriti, tamo u vreme ’Kineskog pisma’, ’Fame o biciklistima’, sve do, najdalje, ’Mongolskog bedekera’. Sve je to bilo pre rata – pre ratova – kad se Basara ostavio romana, tog devetnaestovekovnog tipa fikcije i parafikcije, jer se – kad su počeli kod nas i oko nas, a naročito među nama i u nama, ratovi – osvedočio da je fikcija nemoguća. Šta je Basarina ’Gnusoba’ ako nije roman? ’Gnusoba’ je pisanija iz dijagnostike, dijagnostički spis. Deo je, beočug, jedne trilogije dijagnostičkih spisa: prvi beočug se zove ’Mein Kampf’, iz pretprošle godine, potom dolazi drugi deo, ’Dugovečnost’, iz prošle, a sada ’Gnusoba’ iz ove godine. Sve tri dijagnoze su napisane – namerno – tehnikom pozajmljenom od Tomasa Bernharta“, istakao je Milić.
„U knjizi s podnaslovom ’Karikatura’, Basara današnju Srbiju prikazuje kroz raspravu dva glavna lika o ’zaludnom naumu’ nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića da u Srbiji zavlada red“, rekao je Mihailović.
Autor je objasnio da glavni junaci „Gnusobe“ nisu, kako će se mnogima na prvi pogled učiniti, ličnosti koje se u njemu pojavljuju i koje u njemu govore. „Glavni junak romana je nesputano preterivanje. Mnogima će se, takođe, učiniti da sam u ’Gnusobi’ baš preterao sa preterivanjem, ali ja mislim da nisam dovoljno preterao, jer je – kada je reč o stvarima, ljudima i pojavama o kojima pišem – nemoguće preterati“, rekao je Basara.
Kolektivna vrednosna dezorijentisanost, opšte moralno izopačenje i politička psihopatologija predmet su bespoštedno satirične i možda najsurovije Basarine karakterologije nacije.
Mladi glumac pozorišta Dadov Žarko Mladenović uveo je sve prisutne u bespoštednu satiru čitajući nekoliko odlomaka iz knjige.
