U Delfi kafeu održana je promocija knjige „Đavolji kolosek“ Bojana Bosiljčića. Na promociji su pored autora govorili recenzent Ljilja Šop i zamenik direktora Studija B Nemanja Vranjković. „Đavolji kolosek“ je prvi put izašao u jesen 1995. i kroz ljubavnu priču i njen slom govori zapravo o raspadu jedne zemlje koje više nema. Fotografije koje su pratile promociju za trenutak su veliki broj posetilaca odvele na sva mesta opisana u romanu. „Sve ličnosti ove knjige, i svi događaji, izmišljeni su. Samo je zemlja bila stvarna“ rekao je Bojan Bosiljčić na početku.
„Sada, tačno šesnaest godina kasnije, ta knjiga je ponovo, možda manje dramatično, ali svakako dokumentarno aktuelna, zbog oživljavanja kulturnih, diplomatskih i državnih veza zemalja koje su u trenutku izlaska knjige ratovale i čiji su narodi smatrali da su krvavo razdvojeni i da se to nikad više neće moći ispraviti. Narodi su naravno bili u zabludi“, rekao je autor.
Horski pevač i gitarista, narator ove knjige, Boris Đak, u slučajnom boravku u Zagrebu, januara ’90, upoznaje Mariju. Tako počinje paralel-slalom sa Istorijom, u koji Boris i Marija neopozivo stupaju. I baš tada, kad sve miriše na nove početke, stvari zapravo kreću ka svome kraju. U furioznom tempu, dvoje ljubavnika pokušavaju da reše enigmu koju im nameće Istorija u nastajanju: ali svaki njihov korak koji svesno preduzimaju i koji bi trebalo da ih vodi jedno ka drugome, preduzet je u momentu kad Istorija okreće svoju novu, još krvaviju, stranicu. Ljubavna priča Borisa i Marije pretvara se u lavirint iz koga nema izlaza.
Ranjeni surovošću dana koje moraju da prožive, Boris i Marija postaju, kao uostalom i svi ukleti ljubavnici, jedno drugom neprijatelji i suparnici, zaslepljeni i onemogućeni u svakoj suvisloj akciji svojom željom da pobede nepobedivo.
Svako ima svoju priču o tome kako je prošao kroz pakao, jer pakao ima bezbroj pojavnih oblika. Ono što je važno kod priča i njihovog odjeka u vremenima koja dolaze je koliko ćemo, čitajući uzajamno naše priče, uspevati da se u njima nađemo i da, kockicu po kockicu, složimo mozaik te jedne velike priče čiji smo protagonisti bili.
Autor romana, tenor Bojan Bosiljčić, promociju je uz nežne zvuke gitare, začinio izvođenjem numera Core'ngrato (napolitanska), Amara terra mia i Baladom o Cvijeti Zuzorić.
Horski pevač i gitarista, narator ove knjige, Boris Đak, u slučajnom boravku u Zagrebu, januara ’90, upoznaje Mariju. Tako počinje paralel-slalom sa Istorijom, u koji Boris i Marija neopozivo stupaju. I baš tada, kad sve miriše na nove početke, stvari zapravo kreću ka svome kraju. U furioznom tempu, dvoje ljubavnika pokušavaju da reše enigmu koju im nameće Istorija u nastajanju: ali svaki njihov korak koji svesno preduzimaju i koji bi trebalo da ih vodi jedno ka drugome, preduzet je u momentu kad Istorija okreće svoju novu, još krvaviju, stranicu. Ljubavna priča Borisa i Marije pretvara se u lavirint iz koga nema izlaza.
Ranjeni surovošću dana koje moraju da prožive, Boris i Marija postaju, kao uostalom i svi ukleti ljubavnici, jedno drugom neprijatelji i suparnici, zaslepljeni i onemogućeni u svakoj suvisloj akciji svojom željom da pobede nepobedivo.
Svako ima svoju priču o tome kako je prošao kroz pakao, jer pakao ima bezbroj pojavnih oblika. Ono što je važno kod priča i njihovog odjeka u vremenima koja dolaze je koliko ćemo, čitajući uzajamno naše priče, uspevati da se u njima nađemo i da, kockicu po kockicu, složimo mozaik te jedne velike priče čiji smo protagonisti bili.
Autor romana, tenor Bojan Bosiljčić, promociju je uz nežne zvuke gitare, začinio izvođenjem numera Core'ngrato (napolitanska), Amara terra mia i Baladom o Cvijeti Zuzorić.
