Književnice Ljubica Arsić i Ana Vučković bile su idealne sagovornice na devedeset devetoj tribini Laguninog književnog kluba, na kojoj je tema razgovora bila knjiga „Kao voda za čokoladu“ meksičke autorke Laure Eskivel.

Jednog dana u poodmakloj trudnoći Mama Elena je sekla luk u kuhinji na svom velikom ranču. Luk je bio toliko ljut da je naterao suze na oči Eleninoj nerođenoj kćeri Titi i izazvao prevremeni porođaj. Dospevši na svet među začinima i sastojcima za supu s rezancima, Tita je postala predodređena da svoje emocije prenosi u hranu koju spravlja.
Sa petnaest godina Tita će se strasno zaljubiti u Pedra, ali porodična tradicija nalaže da najmlađa ćerka ne može da se uda sve dok joj je majka živa. Da nesreća bude veća, njena ljubav, njen Pedro, oženiće se Titinom sestrom Rosaurom. Svoje burne emocije Tita prenosi u hranu koju sprema i tako nekada namerno, nekada slučajno, menja sudbine svih žitelja ranča.

Ispunjena receptima, čežnjom i gorko-slatkim humorom, ova priča je rasplamsala maštu i zadivila čitaoce širom sveta.

„Knjigu sam prvi put pročitala pre pet-šest godina“, počela je Ljubica Arsić, „a sada sam je pročitala u potpuno drugom svetlu. Prvi put sam otkrivala njene skrivene slojeve i doživela je kao neki ljupki bestseler koji je prijemčiv i lako svarljiv. Međutim, u drugom čitanju sam otkrila ono što sam samo naslutila u prethodnom: autorka je lukavo ubacila vrlo važne stvari i za porodicu, i za savremenog čoveka, i za eros, i za suspregnuta osećanja. Tita veštim kuvanjem i maštovitim receptima pokušava da nadomesti ljubav koja joj nedostaje, jer se čovek kojeg voli, Pedro, oženio njenom sestrom. Ona kroz čaroliju kuvanja oslobađa svoj suspregnuti eros, ali je i obrok u toj komplikovanoj zajednici u kojoj Tita živi jedino što članove porodice spaja. Poenta magijskog realizma u Latinskoj Americi je što on deluje stvarno. Tita ima sposobnosti koje deluju zaista nestvarno. Ako bismo ovo posmatrali kao bajku, Tita je ona sestra koja prevazilazi prepreke i pokazuje model žene koja prihvata svoju sudbinu, ali u okviru sopstvene sudbine pokazuje fantastičnu snagu.“

Ana Vučković kaže da joj, kad čuje naslov, prvo na pamet pada ekranizacija knjige, ali da je uspela da u glavi razdvoji ove dve stvari. „Mnogo volim idiome u nekom jeziku, a kada sam prvi put čitala ovu knjigu, mislila sam da ’kao voda za čokoladu’ znači nešto što je nebitno, a zapravo je nešto što je kipuće, što vri da bi se napravio savršen napitak. Ljudi su prinuđeni da osećaju ono što Tita oseća kada jedu njenu hranu. Ti recepti su mnogo više od kuvara. U odnosu na jake ženske junake, muški likovi su neprimetni. Iako deluje da je Pedro glavni činilac priče, on ostaje negde iza. Meni je najdirljiviji momenat kada Tita odlučuje da promeni sudbinu svoje sestričine, jer ne želi da završi kao ona, da ne sme da se uda i da mora da vodi računa o svojoj majci do smrti. Ovo je roman preobražaja, puta od devojčice do zrele žene koja može da se odmakne od svog života i sebe vidi i kao aktera, ali i širu sliku.“

Knjigu „Kao voda za čokoladu“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.