Odrastanje – prikaz romana „Majčina ruka“ Igora Marojevića

Junak romana je šesnaestogodišnji dečak, preosetljiv i usamljen mamin sin; razorni zemljotres zbog kojeg će se iz Perasta (gde je bio došljak) vratiti u Vrbas (izbegavajući da ga nazove zavičajem) najavljuje tektonske poremećaje u njegovoj duši. Odvojen od majke (koja i iz daleka nastoji da ga kontroliše), on će požuriti da postane muškarac. Skopčano s potrebom da razume i sebe i druge, njegovo odrastanje je emotivno i intelektualno više nego hormonsko. lako je istraživanje porodične prošlosti otpočeo lakonski, s budalastim osmehom, da bi se približio uzbudljivim Nemicama, on kao da je otvorio Pandorinu kutiju iz koje je, spremno, suknulo zlo.

Mučeničke sudbine tetke Bonje i bolničarke Šonje Sleser i gotovo pola veka nakon rata vape za nekom pravdom, za krvlju i osvetom; istina će mu, na kraju, i samom pasti kao silovanje. Psihosomatska grudobolja, uspomena na postojbinu i pretke, koja mu se od razvoda roditelja navraćala prilikom svakog grebuckanja po prošlosti, halucinantnim „sozercanjima“ proširivaće njegova poimanja; zaštitnička majčina ruka koja ga je ograđivala od sveta i njime brižno ali i sebično upravljala nije dozvoljavala da iz njegovih grudi, pluća i srca istekne nasleđeni gnoj. Kada je nanjušio da odrasli smrde (kao neprovetreni, zaključani podrumi), već se bio izravnao s njima: prozrevši majku, simbolično se izmirivši s mrtvim ocem i uprtivši na sebe krivicu za bar jednu smrt, dečak je konačno postao svoj čovek.

Uzbudljiv, potresan i dubok, s tajnim prolazima ka „Žegi“ i „Parteru“, umešno ispripovedan od početka do kraja, ovo je jedan od najboljih srpskih romana bar u prethodnih desetak godina. Pokušaji njegovog svođenja na dnevnopolitička pitanja obične su vulgarizacije.

Autor: Vesna Trijić

Izvor: Blic