Kako može da radi za novog neprijatelja? Da živi gledajući žene oko sebe kako se umaraju, gladuju, nestaju, umiru. Ali ona – ona će živeti. Ne zna zašto je uvek bila sigurna u to, zašto oseća da može da istraje – da i dalje podiže iglu iako je teška kao cigla, da i dalje šije, i dalje radi ono što mora – ali može. Počinje da oseća bes, gnev. I igla opet postaje lagana. Lagana i brza. To je ta vatra koja je tera napred. Ali to je takođe i prokletstvo. Zbog toga se ističe, izdvaja. Mora da je suzbije, da je kontroliše, da je usmeri. Da preživi.
Lale Sokolov, tetovažer iz Aušvica, rekao je da mu je Cilka spasila život i da bi njenu priču trebalo ispričati. U ovom svojevrsnom nastavku Tetovažera iz Aušvica, zasnovanom na istinitoj priči, autorka nas upoznaje sa ženom koja je preživela Aušvic i ponovo postala zatočenik u gulagu Vorkuta u Sibiru. Uskoro ćete imati priliku da ovu nezaboravnu i potresnu priču pročitate u izdanju Lagune.
Cilka Klajn je imala osamnaest godina kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic i Birkenau. Ona je jedna od mnogih žena koje su osuđene na radni logor zbog sumnje da su pomagale nacistima. Nedužna, ponovo zatvorena, Cilka se suočava sa novim izazovima i svaki dan vodi bitku za opstanak. Pripovest je isprepletena Cilkinim sumornim sećanjima na Aušvic, kao i srećnim uspomenama na život sa roditeljima i sestrom pre rata. U Vorkuti joj se položaj poboljšava kada joj dozvole da radi kao medicinska sestra pripravnica u bolnici u kampu pod nadzorom lekarke koja pokušava da je zaštiti. Iako veruje da je prokleta, Cilka usred pakla u kojem se našla pokazuje veliku hrabrost i požrtvovanost.
Tokom prikupljanja materijala, autorka je čitala Cilkine dnevnike, posetila kuću u kojoj je živela, sinagogu u kojoj se molila, i razgovarala je i sa njenim prijateljima. Autorka je izjavila da je Cilkina priča dokaz nepravde o kojoj mnogi ne žele da govore. Ona je bila samo devojčica koja je preživela najveće zločine čovečanstva. Ovaj roman prikazuje žestoku odlučnost jedne žene da preživi uprkos situaciji koja je za mnoge značila sigurnu smrt.
Autor teksta: Dunja Lozuk
Lale Sokolov, tetovažer iz Aušvica, rekao je da mu je Cilka spasila život i da bi njenu priču trebalo ispričati. U ovom svojevrsnom nastavku Tetovažera iz Aušvica, zasnovanom na istinitoj priči, autorka nas upoznaje sa ženom koja je preživela Aušvic i ponovo postala zatočenik u gulagu Vorkuta u Sibiru. Uskoro ćete imati priliku da ovu nezaboravnu i potresnu priču pročitate u izdanju Lagune.
Cilka Klajn je imala osamnaest godina kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic i Birkenau. Ona je jedna od mnogih žena koje su osuđene na radni logor zbog sumnje da su pomagale nacistima. Nedužna, ponovo zatvorena, Cilka se suočava sa novim izazovima i svaki dan vodi bitku za opstanak. Pripovest je isprepletena Cilkinim sumornim sećanjima na Aušvic, kao i srećnim uspomenama na život sa roditeljima i sestrom pre rata. U Vorkuti joj se položaj poboljšava kada joj dozvole da radi kao medicinska sestra pripravnica u bolnici u kampu pod nadzorom lekarke koja pokušava da je zaštiti. Iako veruje da je prokleta, Cilka usred pakla u kojem se našla pokazuje veliku hrabrost i požrtvovanost.
Tokom prikupljanja materijala, autorka je čitala Cilkine dnevnike, posetila kuću u kojoj je živela, sinagogu u kojoj se molila, i razgovarala je i sa njenim prijateljima. Autorka je izjavila da je Cilkina priča dokaz nepravde o kojoj mnogi ne žele da govore. Ona je bila samo devojčica koja je preživela najveće zločine čovečanstva. Ovaj roman prikazuje žestoku odlučnost jedne žene da preživi uprkos situaciji koja je za mnoge značila sigurnu smrt.
Autor teksta: Dunja Lozuk
