O Amosu Ozu 2. aprila od 18 sati u Narodnoj biblioteci

25. mart 2019.

Veče posvećeno nedavno preminulom izraelskom piscu Amosu Ozu biće održano u utorak, 2. aprila, od 18 časova u Narodnoj biblioteci Srbije (Skerlićeva 1).

Program otvara tribina na kojoj će o Ozovom stvaralaštvu u atrijumu Biblioteke govoriti književnici Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David, dok će od 20 časova u amfiteatru Biblioteke biti prikazan izraelski dokumentrani film „Priroda snova“.

Oz je rođen 1939. godine u Jerusalimu, gde je studirao filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu. Ostaće upamćen kao jedan od najvećih izraelskih pisaca i intelektualaca savremenog doba, koji je svoj život pored književnosti posvetio, kao pobornik mira na Bliskom istoku, i stalnom promišljanju izraelsko-palestinskih odnosa. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada. Izdavačka kuća Laguna je u prevodu na srpski jezik objavila četiri njegova prozna dela, romane: „Crna kutija“, „Moj Mihael“, „Juda“ i „Priča o ljubavi i tami“. Oz je pisao i dokumentarnu prozu. Njegove knjige prevedene su na četrdeset dva jezika. Preminuo je 28. decembra 2018. godine u 79 godini.

Dokumetarni film „Priroda snova“ iz 2009. godine, u režiji Jonatana i Maše Cur, prati Oza tokom dve godine njegovog života, druženja sa čitaocima u Izraelu i širom sveta i rada na promovisanju ideje o dvodržavnom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta. Tokom filma, Oz se sreće sa kolegama, piscima Salmanom Ruždijem, Polom Osterom i Nadin Goldimer, nudi savete tadašnjem izraelskom predsedniku Šimonu Peresu i razgovara sa palestinskim intelektualcem Sarijem Nusejbom. Film se osvrće i na roman „Priča o ljubavi i tami“, dirljivo putovanje kroz Ozovo detinjstvo i istoriju države Izrael.

Ulaz na događaj, u organizaciji Ambasade Izraela, Lagune i Narodne biblioteke Srbije, biće slobodan.

Autor: Amos Oz

Podelite na društvenim mrežama:

Amos Oz

Amos Oz (1939–2018), rođen je u Jerusalimu. Studirao je filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu. Jedan je od najboljih izraelskih živih pisaca, a uz to je i ugledni politički komentator i pobornik mira na Bliskom istoku.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

2. septembar 2026.

Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta

Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine

Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma

Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.

Pročitaj više