Džon Makgregor se 2004. godine pridružio ekspediciji na Antarktik u nameri da piše o tom iskustvu. Ali mu nije išlo, baš kao i mnogim autorima pre njega. Pred beskrajnim polarnim prostranstvom često se ispostavljalo da nema adekvatnih reči da se prenese utisak koji ostavlja Beli kontinent. Makgregor je ubrzo odustao od pokušaja da piše na ovu temu i pustio je da „odleži“, posvetivši se u međuvremenu pisanju drugih romana.
U svojoj novoj knjizi Lean Fall Stand Makgregor se vraća Antarktiku. Robert, član tamošnje istraživačke misije, upada u snežnu oluju sa kolegom i svedok je nesreće koja ga zadesi. Postoji osnovana sumnja da pomoć nije pozvana na vreme, što znači da će Robert verovatno morati da snosi krivičnu odgovornost. Posle moždanog udara završava u bolnici, a oporavak koji usledi je dug i mučan. Podjednako mučan i za članove njegove porodice jer je Robert grub i arogantan čovek sa očajnim veštinama komunikacije. Po izlasku iz bolnice je u kolicima i kreće na rehabilitaciju koja uključuje ponovo učenje govora. Ujedno se suočava sa advokatima koji pokušavaju da saznaju šta se desilo kada je presečena radio-komunikacija sa antarktičkom misijom.
Robertova supruga Ana postaje centralna figura u nastavku. Upoznajemo snažnu nezavisnu ženu koja se otvoreno koleba između privrženosti suprugu i tragičnih okolnosti u kojima se nevoljno našla. A tu je i neizbežna griža savesti koju osećaju članovi porodice jer je teško osećati empatiju prema nekom toliko nezahvalnom i napornom kao što je Robert. Bio je nepodnošljiv i kada je bio sposoban da se stara sam o sebi, a sad to podiže na novi nivo. Na grupnoj terapiji se upoznaje sa mnogo ljudi koji se nalaze u sličnoj situaciji kao on, što ga ne smekšava ali vodi ka poboljšanju ukupnog psihofizičkog stanja. Terapeutske seanse Makgregor koristi da se poigra jezikom, što je jedna od osobenih karakteristika njegovog stila. Dijalog svodi na minimum, kreirajući atmosferu neizvesnosti, napetosti i ambivalencije.
Kao što to čini u Jezeru br. 13, Makgregor u romanu Lean Fall Stand suprotstavlja kolektivni glas tragediji pojedinca. Selo u kom nestaje devojčica uči kako da živi sa gubitkom, Robert na grupnoj terapiji ponovo uči da govori. Iako se čini da je svet nepovratno podlegao epidemiji samoživosti, ne treba zanemariti moć isceljenja koju ima ljudski kontakt. Koliko god bili ubeđeni da nam niko nije potreban, život će naći načina da nas demantuje.
Autor teksta: Ivana Veselinović
