„Književnost ne predstavlja samo veliko zadovoljstvo u životu, ona je izvor jednog modernog, slobodnog života. Nemojte dozvoliti da vama manipulišu, ne dozvolite da vas tuđa moć usmerava, negujte svoj kritički um, gradite jednu bolju budućnost, a sve to možete učiniti i pomoću književnosti“, rekao je Vargas Ljosa.
Prepuna pozorišna sala Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu bila je na nogama i gromkim aplauzom dočekala i ispratila u ponedeljak, 22. juna, slavnog peruanskog pisca Marija Vargasa Ljosu. Čuvani nobelovac govorio je o književnosti, svom detinjstvu, pozorištu, radu, svetu u kome živimo pred 1400 ljudi i istakao da je kao pisac govorio pred ovolikom publikom samo prilikom posete Peruu po dobijanju Nobelove nagrade.
Uvodnu reč imao je najveći stučnjak za hispansku književnost prof dr Dalibor Soldatić, nakon čega je Mariju Vargasu Ljosi uručena nagrada „Milovan Vidaković“, koju dodeljuje Međunarodnii festival ProseFest.
„Pisanje je moja profesija koju radim iz zadovoljstva. Dok sam bio mlad, u Peruu je bilo nezamislivo biti pisac i od toga živeti. Zato sam uz književnost završio i prava, ali me poziv pisca privlačio odmalena. U svemu što pišem polazna tačka je lično iskustvo. Ne kažem da je sve autobiografija, već pišem na osnovu nečega što sam čuo, video, pročitao, saznao“, rekao je Vargas Ljosa u razgovoru koji je vodila hispanista Bojana Kovačević Petrović.
Dirljivo je govorio i o tome kako se obreo u svetu knjiga. „Trenutak kad sam naučio da čitam mi je možda najvažniji u životu. Bilo mi je pet godina i bio je to moj preobražaj. Pretapanje reči i slika ostali su moja avantura do danas.“
Pričao je i kako je šezdesetih u Brazilu nastao bum hispanoameričke književnosti, a da oni, latinoamerički pisci tih godina, toga nisu ni bili svesni.
„Mi smo počeli da se zanimamo za latinoameričku književnost tek kada smo došli u Evropu. Bum latinoameričke književnosti išao je, zapravo, preko Evrope“, objašnjava Vargas Ljosa.
Govorio je i o fascinaciji pozorištem, o deset drama koje je napisao, a u jednoj i igrao, isticao da pisac gradeći delo mora da pokrene sve: i znanje, i intuiciju i emociju.
„Nije književnost samo zabava. Ona ima jasnu ulogu u društvu. Dobra knjiga može da pokrene stvari, da ih popravi, da bude kontrast svetu. Umetnost obavezuje pisca da piše dostojanstveno, a njegovo učešće u javnom životu je potrebno i značajno. Jer kad čovek piše, on ističe vrednosti i time doprinosti da bude više istine, a manje laži“, napominje nobelovac.
U utorak, 23. juna od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u nobelovac Vargas Ljosa potpisivaće svoje knjige. Izdavačka kuća Laguna objavila je dvanaest knjiga Vargasa Ljose. „Avanture nevaljale devojčice“ objavljene su 2008. godine. Usledili su romani „Pohvala pomajci“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Povest o Majti“, „Jarčeva fešta“, „Grad i psi“, „Razgovor u Katedrali“, „Keltov san“, „Zelena kuća“, „Rat za smak sveta“, „Diskretni heroj“, i prvi put na srpskom jeziku memoari „Riba u vodi“. Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa u svojim memoarima iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. „Riba u vodi“ predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog celokupnog književnog opusa.
Do 30. juna prilikom kupovine tri ili više knjiga Vargasa Ljose kupac stiče pravo na popust od čak 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Autor: Mario Vargas Ljosa
