Pored velikog broja vernika, svešteno monaha, na svečanoj Petrovdanskoj akademiji u Bijelom Polju, pored vladika Metodija i Grigorija, prisustvovao je i episkop buenosajreski Kirilo.

Govoreći o knjizi, episkop budimljansko-nikšićki Metodije je kazao da su dela episkopa Grigorija pronašla svoje mesto u istoriji srpske književnosti.

„Od monaha do pesnika, preko praga Hercegovine do centra Evrope, odvijaće se duhovni, ali i fizički povratak našeg Odiseja samome sebi, svojim čitaocima, ali iznad svega, sanjanom okrilju – kući, domovini. Novi Odisej obeležio je i novog Ovidija ljubavlju prema čoveku i verom u nevidljivi smisao koji se krije u lepoti i tajnama njene nacikličnosti i vezama zasnovane pojavnosti“, kazao je episkop Metodije.

Profesor dr i književni kritičar Radoje Femić istakao je da knjiga „Nebeska dvorišta“ emancipuje savremenu srpsku književnost koju su imali najznačajniji „duhovi“ druge polovine dvadesetog veka.

„Sa stanovišta književnog kritičara moram reći da je veoma važno da se jedna vrsta mihizovskog ogledanja u ovoj knjizi može izvesti, ne samo na osnovu impresionističkog, nego na osnovu emanentnog metoda, koji podrazumeva koncentrisanost samo na tekst, a ne na vantekstovne relacije koje ga obeležavaju. I na tom metodološkom testu ova knjiga bi svakako, ne samo prošla, nego potvrdila vlastiti antologijski karakter, i zbog toga je srdačno preporučuem“, rekao je Femić.

Vladika Grigorije je kazao da je imao promocije u Parizu, Londonu, Beču, ali da nigde nije bila tako lepa kao u Bijelom Polju.

„Ne znam zašto, nećemo se puno ni raspitivati, ali verovatno ima neki razlog zašto je ovde bilo tako svečano i lepo. Vama je poznato da mi sveštenici znamo nekada da pričamo ne baš tako sadržajno koliko dugo“, kazao je vladika Grigorije, dodajući da su ga divna deca, voditelji, a naročito vladika Metodije potresli iz dubine duše, govoreći o njegovoj knjizi.

Vladika Grigorije se posebno osvrnuo na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, posebno na život slavnog i živopisnog čoveka kakav je bio Petar.

„Taj Petar je, po mom dubokom uverenju, toliko svima nama potreban, kao i Pavle, kao i Matej, Luka, Jovan, ali Petar je toliko važan zato što stalno pada i ustaje. On stalno zasija i potamni kao čovek, uzdigne se do najvećih visina. On najbolji odgovor daje na pitanje ko je Hristos, i viče: ’Ti si Hristos, sin Boga živoga.’ On se plahovito maši za nož, pa odseče uho stražaru, on se uplašio žena koje su ga pitale: „Nisi li ti jedan od njih?“ On je govorio Hristu: ’Ti nećeš meni prati noge, neće to biti.’ A kada mu Hristos kaže: ‘Mora tako biti’, on kaže: ’Peri mi onda glavu’. Tako je bio jedan malo nesređen čovek. Ali sav iskren, u pravom smislu reči čovek”, besedio je vladika Grigorije.

On je sa vernicima podelio i svoje razmišljanje o rečima anđela Gospodnjeg, koji je posle dolaska žena mironosica na Hristov grob, rekao da idu u Galileju, da će ga tamo naći.

„Petar je na neki način sa bratom Andrejem bio prvozvani, najistaknutiji među apostolima, najslobodniji pred Hristom, najslobodniji i u odbrani Hrista od onih koji su ga napadali. Petar je na kraju pao maltene u izdajstvo, odrekao se tri puta Hrista. I onda se zbiva nešto čudesno. Naime, žene koje su pošle ujutro rano na grob, našle su kamen odvaljen i strele Belog anđela koji im je rekao: ’Nije ovde onaj koga tražite, nego je, kao što je rekao, vaskrsao. Idite u Galileju, i tamo ga čekajte.’ To je jedna čudesna misao. Zašto sad da idu u Galileju kada su već tu u Jerusalimu? Neki odgovor o kojem sam dugo razmišljao glasi: zato što su ga u Galileji prvi put sreli i zavoleli. Idite, naći ćemo se tamo gde smo se zavoleli, gde ste zavoleli toga koji je vaskrsao. To je jedna dimenzija. I ja bih svakom čoveku koji se izgubio, a svi se pomalo gubimo, a pogotovo se gubio Petar, koga ja mnogo volim, možda zato što se i ja gubim tako lako. Rekao bih mu: ’Idi tamo gde te je prvi put dotakla milost Božja. Neka svako od vas pronađe svoju Galileju.’ Ili uprošteno rečeno: ‘Idi tamo gde si se izgubio, dok si znao gde si, to jest vrati se na ono mesto gde si bio s Bogom’.“

On je u besedi istakao da se ljudi, ma gde otišli, uvek vraćaju svom izvoru – zavičaju.

„Novim spasavamo staro, ali to novo treba da izvire iz onog starog i da ne bude odvojivo od njega. Tako i vi nastavljate život ove čudesne stare crkve. Tako i ova deca, koja su se večeras pojavila, i koja će možda svirati u nekoj svetskoj filharmoniji, nikada neće zaboraviti svoj zavičaj. Zato je važno da se naučimo od Petra da budemo hrabri i da verujemo“, kazao je episkop Grigorije.

Na svečanosti su učestvovali Crkveni hor „Sveti Nikola“, guslar Siniša Petrić, Anđelina Femić, Bogdana Furundžić, Nađa Marinković, dok su program vodili glumci bijelopoljskog pozorišta Nela Terzić i Predrag Vukojević.