Napoleon kao direktor: 10 lekcija o liderstvu, marketingu i menadžmentu koje možete naučiti iz najnovije biografije „Napoleon Veliki“ Endrua Robertsa
Da li bi Napoleon danas bio dobar CEO nekog startapa, direktor marketinga ili onaj menadžer koji piše mejlove u tri ujutru? Nakon čitanja Robertsove monumentalne biografije o čoveku koji nas intrigira i 200 godina kasnije, odgovor možda nije onakav kakav očekujete.
Kada neko pomene Napoleona Bonapartu, većina prvo pomisli na bitke i veliku imperiju koju je izgradio. Ali posle gotovo hiljadu stranica biografije „Napoleon Veliki“ Endrua Robertsa, teško je ne postaviti jedno sasvim savremeno pitanje:
Kako bi Napoleon funkcionisao u modernom korporativnom svetu?
Da li bi bio CEO koji menja industriju? Menadžer koji insistira na rezultatima? Mikromenadžer? Ili marketing direktor koji psihologiju publike razume bolje od algoritma društvenih mreža?
Naravno, istorijske ličnosti ne treba romantizovati. Napoleon je iza sebe ostavio i briljantne reforme, ali i katastrofalne odluke sa pogubnim posledicama. Roberts u ovoj biografiji ništa ne ukrašava, a to je i čini zanimljivom. Ne pretvara ga ni u sveca niti u čudovište. Upoznaćete izuzetno složenog čoveka čija se energija, disciplina i način razmišljanja mogu analizirati i danas.
Ova iscrpna biografija iznosi veliki broj podataka o čuvenom Korzikancu koji verovatno nisu mnogima poznati. Zanimljivo je i to što je svako poglavlje obogaćeno citatima, što Napoleona, što njegovih savremenika, koji nam dodatno daju uvid u um i način razmišljanja ovog genija. Upravo iz tih razloga ova knjiga biće verovatno zanimljiva i onima koji vole štivo o liderstvu, psihologiji uspeha i poslovnoj strategiji.
Zašto je ova biografija drugačija od svih ostalih knjiga o Napoleonu do sada?
Pre nego što pređemo na same lekcije, bitno je razumeti zašto se „Napoleon Veliki“ smatra jednom od najvažnijih savremenih biografija o Bonaparti. Knjiga je ovenčana priznanjima Fondation Napoléon i LA Times Book Prize, bila je bestseler New York Timesa, ali ono što je zaista izdvaja jeste način na koji je nastala.
Endru Roberts nije se zaustavio u arhivima. Obišao je 53 Napoleonova bojišta, otputovao brodom do Svete Jelene, proučio hiljade dokumenata i, što je možda najvažnije, oslonio se na 33.000 Napoleonovih pisama, koja su tek u novije vreme postala dostupna istraživačima. Rezultat koji dobijamo upravo zato nije suvoparni presek istorije nego portret čoveka koji istovremeno vodi vojsku, pregovara sa političarima, rešava administrativne probleme, piše nove zakone i šalje strastvena pisma svojoj Žozefini. Drugim rečima, Napoleon je čovek koji bi verovatno imao potpuno ispunjen poslovni kalendar u intervalima od po pet minuta.
Da je Napoleon danas CEO...
Zamislite sastanak u ponedeljak u devet. Marketing kasni s kampanjom, prodaja traži novi budžet, HR želi tim bilding. Napoleon, naš CEO, ulazi u salu... s očekivanjem da se svi odmah „ubace u mašinu“ i urade sve kako je on zamislio.
Jer ako ćemo išta saznati iz ove knjige to je da je Napoleon održavao ogromnu mrežu korespondencije i konstantno izučavao mape, novine, diplomatske izveštaje, prethodne vojne kampanje kako bi donosio odluke. Možemo reći da je gotovo opsesivno prikupljao informacije i odluke donosio neverovatnom brzinom. A očekivao je i od svih drugih da odmah razumeju širu sliku. Da li bi zbog ovoga bio naporan šef? Vrlo verovatno. Da li bi bio dosadan šef? Teško.
1. Veliki lider ne vodi mašine – vodi ljude!
Jedan od zanimljivijih citata koji bi mogli da posvedoče o Napoleonu kao menadžeru jeste sledeći:
„Najvažniji dar generala je da razume svog vojnika i da stekne njegovo poverenje... On nije mašina koju samo treba naterati u pokret, on je razumno biće kome treba vođa.“
Ovaj citat danas zaista zvuči kao priručnik za savremenog vođu, iako ga je davno izjavio veliki francuski vojskovođa. Ljudi ne rade najbolje zato što im je naređeno. Rade najbolje kada veruju osobi koja ih vodi. U eri kada kompanije govore o angažovanosti zaposlenih, psihološkoj sigurnosti i poverenju unutar timova, zanimljivo je koliko ovaj Napoleonov princip deluje savremeno.
2. Mikromenadžment? Ne baš. Napoleon je bio opsednut pripremom.
Postoji velika razlika između kontrole i pripreme. Niko ne voli mikromenadžment, mada je Bonapartinim savremenicima njihov šef na momente verovatno tako delovao.
„Da bi vodio armiju moraš neprekidno da se brineš o njoj, da budeš korak ispred svih vesti, da obezbediš sve što treba.“ Ovo nije poziv da proveravate Slack ili Teams svakih pet minuta. Ovo je podsetnik da lider mora da razume sistem i okruženje u kojem se nalazi kako bi funckionisao najbolje.
Dobar menadžer često može da izgleda kao da ništa spektakularno ne radi. To je zato što je već rešio probleme pre nego što su oni zaista to i postali ili prerasli u krizu. Napoleon je bio odličan strateg i neko ko je skoro uvek bio nekoliko koraka ispred drugih u planiranju.
3. Marketing nije nastao na TikToku...
Ovaj citat je možda najzabavniji u celoj knjizi i zvuči kao da je sveže izgovoren na nekom TED Talku ili sličnoj platfrormi.
„Masu... treba usmeravati tako da ne shvati da je usmeravate.“
Danas bi zbog ove rečenice verovatno dobio beskonačan broj komentara na LinkedInu. I svaki ekspert u marketingu će vam reći da u ovoj tvrdnji ima istine. Napoleon je očigledno veoma rano, pre začetka marketinških praksi kakve danas poznajemo, razumeo ono što mi danas nazivamo: narativom, javnom percepcijom, frejmingom i kontrolom priče.
Veličina Bonaparte ne ogleda se samo u njegovoj sposobnosti da dobija bitke. Brinuo je i o tome kako će ljudi pričati o tim bitkama, ali i o njemu samom.
Zvuči poznato? Brendovi to danas rade, kao i influenseri. Ljudi kupuju priče mnogo pre proizvoda. Napoleon je vodio računa o svom brendu i to se vidi u mnogim situacijama koje Roberts pominje u ovoj sjajnoj biografiji.
4. Momentum je važniji nego što mislimo!
Jedna od Napoleonovih najpoznatijih misli glasi:
„Nije dovoljno pobediti, ako čovek ne iskoristi plodove svog uspeha.“
Koliko puta se desi da neko napravi odličnu kampanju... i onda ništa. Ništa dalje od toga… Nije iskorišćen momentum. Bonaparta je razumeo da pobeda nije kraj procesa, nego početak sledeće faze.
5. Sitnice menjaju istoriju...
„Samo jedan korak deli trijumf od propasti. Video sam kako velike događaje uvek odluče sitnice.“
To je verovatno najprecizniji opis projekta koji je propao zbog jednog minornog propusta. Ili kampanje gde je pogrešan naslov uništio CTR. U istoriji, kao i u životu, a definitivno i u marketingu, detalji često izgledaju nevažno sve dok ne postanu presudni za uspeh.
6. Ambicija sama po sebi nije problem. Slepa ambicija jeste.
Napoleon kaže: „Nikad ne tražite od Fortune više nego što je spremna da pruži.“
Zvuči gotovo paradoksalno kada ovakva misao potiče od čoveka koji je pokušao da osvoji pola Evrope, ali možda baš zato i ostavlja snažan utisak.
Robersova knjiga ne krije da su se u Španiji i Rusiji desili prelomni trenuci Napoleonogov pada. Nekada najveći uspeh stvara iluziju da granice više ne postoje. Napoleon je, izgleda, i sam previše „leteo blizu sunca“. Bolje je u životu, pa i na poslu, učiti se na tuđim greškama a, što da ne, i na greškama slavnog državnika.
7. Najbolji lideri nagrađuju po zasluzi!
Ovaj istorijski detalj je fascinantan – kapetan Carske garde Elzear Blaz rekao je: „Napoleon je pitao da li je plemić bio hrabar.“ U knjizi ćemo saznati da je Napoleon često skidao svoj Krst Legije časti i davao ga hrabrom čoveku, što mnogo govori o njegovom odnosu prema tuđim zaslugama.
Naravno, tadašnje društvo nije bilo meritokratija u savremenom smislu, ali je Bonapartina spremnost da nagradi sposobnost, a ne isključivo poreklo, bila važan zaokret u tadašnje vreme. Danas bismo to nazvali prepoznavanje talenta ili kulturom priznanja, i time zaključili da zato Napoleonova „kompanija ima razvijen sistem nagrađivanja učinka“.
8. Harizma nije dovoljna!
Roberts odlično pokazuje Napoleona kao složenu ličnost. Pored toga što je bio veoma harizmatičan, bio je neverovatno produktivan. Taleran je za njega rekao: „Kakva šteta što taj čovek nije bio lenj.“ Teško je u ovom trenutku smisliti boji kompliment, ako ga tako protumačite, za nekoga ko prevazilazi okvire očekivanja i svoga vremena.
9. Ljudi gube bitke mnogo pre nego što izgube resurse...
Još jedna misao koja se često pripisuje Napoleonu glasi: „Mnogo je više bitaka izgubljeno zbog gubitka nade nego zbog prolivanja krvi.“ U knjizi saznajemo da je sasvim logično što se ova misao njemu pripisuje.
Bez obzira na to da li govorimo o poslu, učenju ili pisanju knjige, ova rečenica pogađa suštinu – najveći neprijatelj često nije prepreka, nego trenutak kada prestanemo da verujemo u to da je ona premostiva. To je pogubno za biznis.
10. Najvažnija lekcija možda nema veze sa pobedom i uspehom u poslu.
Vrlo je bitno kako lider zemlje ili kompanije razmišlja i u teškim trenucima. Na brodu Engleske kraljevske mornarice Northumberland, 1815. godine napisao je: „Istinsko junaštvo ogleda se u pobeđivanju životnih nedaća.“
To nije bio govor osvajača, nego čoveka koji je bio svestan cene svojih izbora i poraza, i da se na „muci poznaju junaci“.
Da li bismo danas želeli Napoleona za šefa?
Iskreno? Verovatno bismo ga obožavali prvih mesec dana, ali bismo vrlo brzo počeli da se pitamo da li taj čovek uopšte spava. Napoleon deluje kao menadžer koji bi:
· odgovarao na mejlove u 3.15 ujutru
· zakazivao sastanke u 6 ujutru
· pamtio svako ime, detalj i brojku
· i očekivao i od vas da isto to (sve) zapamtite.
Šalu na stranu, iza ovakve karikature Napoleona 21. veka krije se jedno ozbiljno pitanje – šta zapravo razlikuje ljude koji menjaju tok istorije od onih koji ih samo prate? Napoleonov odgovor bi verovatno bio lakonski i krajnje jednostavan: „Akcija!“
Kome će se dopasti knjiga „Napoleon Veliki“?
Ova knjiga nije namenjena samo ljubiteljima istorije i nikoga ne mora da plaši njen obim jer je sve samo ne dosadna – čita se gotovo kao roman! Bitke su napete, političke odluke imaju težinu ozbiljnih zapleta u trilerima, dok su opisi Napoleonovog privatnog života dostojni telenovele. Veliki plus je i što Roberts piše izuzetno pitko!
U njoj će podjednako uživati oni koji vole:
· kvalitetne biografije i priče o velikim istorijskim ličnostima
· knjige o liderstu
· popularnu psihologiju
· strategiju
· knjige koje teraju na razmišljanje.
Napoleon nije samo genije i vođa, čovek koji je za kratko vreme od običnog oficira došao do pozicije cara. Zahvaljujući ovoj knjizi Napoleon konačno postaje čovek od krvi i mesa – čovek sa genijalnim uvidima, ogromnim ambicijama ali i katastrofalnim greškama.
Možda je najveća vrednost ove biografije to što nas tera da Napoleona ne posmatramo samo kao lik sa biste ili istorijsku ličnost iz udžbenika. Bonaparta je čovek koji je umeo da uči, improvizuje, planira ali i inspiriše. Nije bio samo veliki vojskovođa i strateg, nego je kao svaki multitasker razmišljao i o drugim aspektima države kao što su administacija, zakoni i kultura. Sa druge strane, iako je u početku nizao brojne trijumfe, ni sam nije bio imun na neuspeh.
Upravo je ta lekcija danas najvažnija! U svetu koji se neprekidno vrti oko projekata, rokova, algoritama i beskrajnih sastanaka, možda i nije loše povremeno zaviriti u knjigu o čoveku koji je pre više od dva veka razumeo nešto što mnogi menadžeri i danas pokušavaju da nauče.
Ipak, ako se iz Robertsove biografije nešto posebno izdvaja, onda je to Napoleonova neumoljiva disciplina, i to ne bilo kakva već – samodisciplina. Od drugih je očekivao mnogo, ali je najveće i najviše zahteve postavljao sebi.
„Što se mene tiče, od sebe očekujem samo jedno: da uspem.“
Srećom, za razliku od Napoleona, sutra ne morate da osvojite Evropu. Dovoljno je da proletite kroz još jedan dan, i eventualno započnete čitanje prvog poglavlja o Napoleonu Velikom!
Autor: Tamara Stanojčić
