Nagrade za čitanje koje daju rezultat
Od kada su pošli u školu, moji sinovi nikada nisu redovno čitali. Ponekad bi išlo kao podmazano, momci bi bili motivisani da pronalaze i pročitaju knjige. A nekada bi bili demotivisani, i bar bi jedno dete, koje bi rado čitalo samo, brinulo o broju pročitanih strana ili vremena provedenog u čitanju. Zato postoji nagrada. U ovom slučaju, ove godine, moj sin me drži za reč da će dobiti kesicu čipsa za svakih nekoliko nedelja besprekorno ispunjenog dnevnika. Grrr!
A tu je i letnji program naše biblioteke. Imam draga sećanja o razgovoru sa bibliotekarom o knjigama koje sam pročitala samo za nalepnice u kartici. Moja deca dobijaju nalepnice... i priveske i kupone za brzu hranu.
Šta je sa svim tim nagradama za čitanje?
Iako je odgovornost dobra stvar, deluje mi da pokloni koji prevazilaze ono što čitanje treba da im pruži – a to je radost zbog završavanja zanosne priče i prelazak na sledeću – ne pali uvek kod svakog deteta. Što znači da podsticaji mogu da upale, ako se koriste razumno.
Ovako ćete prepoznati šta je mudra nagrada, a šta može da preraste u frustrirajuću vežbu:
Upaliće ako su male i trenutne: malena nagrada (nalepnica u tabeli, olovka, potvrda) može biti prava stvar koja će bezvoljnog čitaoca navesti da se lati knjige, kaže Suzan Titer, bibliotekarka iz Njujorka. Ona dodaje da će jaki čitaoci čitati sa obećanjima o nagradama ili bez njih, iako će neki strastveni čitaoci da se unaprede čak i za nešto poput olovke.
Najbolja praksa: usmerite nagradu ka samom čitanju, nudeći podsticaje poput nove knjige, časopisa ili – u školi – slobodnog vremena, poštede od domaćeg zadatka ili dodatnog vremena za čitanje.
Upaliće ako su zajedničke: Tokom nekoliko proteklih godina, nastavnica engleskog, Džesika Godios iz Njujorka, organizuje timsko takmičenje da bi navela učenike da čitaju. „Pratimo poene na tabelama okačenim na zidu. Na kraju kvartala, tim sa najviše poena osvaja nagradu“, kaže ona. „Takođe nagrađujem i pojedince koji najviše čitaju, čak i ako ostatak njihove grupe nije toliko motivisan.“
Najbolja praksa: Kod kuće možete da pokušate sa pristupom timskom čitanju što većeg broja strana sa decom (a da uključuje i vas!). Određeni broj pročitanih stranica/knjiga će doneti nagradu celoj porodici, poput odlaska u bioskop ili večere na omiljenom mestu.
Upaliće ako ne mogu lako da se osvoje: Uzmite za primer letnje čitalačke programe biblioteka. Svakako su zabavni, ali ako su očekivanja preniska (u smislu broja knjiga ili strana koje deca treba da pročitaju) i nude mnogobrojne nagrade, „deca se onda više obraduju nagradama nego čitanju, i pitam se koliko dece stvarno pročita knjige“, kaže Titerova.
Najbolja praksa: Znajte svoje dete. Ako ima poteškoća, bodrite njen napredak kroz program. Ali ako je on prelak za vašeg superbrzog čitaoca, dodajte neke svoje izazove, recimo, tražite im da napišu prikaz.
Upaliće ako imaju veze sa samim knjigama: Na časovima Džesike Godios, deca gledaju trejlere za omiljene knjige koje su prilagođene njihovom uzrastu da bi se zainteresovala. „Na kraju godine, učenici sami prave trejlere za svoju omiljenu knjigu“, kaže Godiosova.
Najbolja praksa: Možda najbolji od svih podsticaja jeste ponuditi deci još knjiga onog tipa koji im se najviše sviđa.
Preuzeto sa: readbrightly.com
Prevod: Đorđe Radusin
