Nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu „Lenkin prsten“ Ivanu Negrišorcu
Pesma „Ko je to u nama?“, Ivana Negrišorca izabrana je kao najlepša u protekloj godini. Nagrada „Lenkin prsten“ je književna nagrada koju je ustanovio Dom kulture u Srbobranu 2006. godine u čast Lenke Dunđerski. Ova nagrada se, prema pravilniku dodeljuje za „najbolju ljubavnu pesmu napisanu na srpskom jeziku, prvi put objavljenu u periodu između dve nagrade“. Dodeljuje se svake godine krajem novembra, a njenim dobitnicima se, osim novčanog iznosa, uručuju plaketa i prsten od belog zlata. Među dosadašnjim dobitnicima ovog priznanja bili su Matija Bećković, Pero Zubac, Blagoje Svrkota i drugi.
Žiri u sastavu: Zoran Đerić, predsednik žirija, dr Dragana V. Todoreskov i Biljana Puškar odlučio je da nagradu za najbolju ljubavnu pesmu u 2019. godini, dobije baš pesma „Ko je to u nama?“, pesnika iz Novog Sada, Ivana Negrišorca.
Saopštenje žirija:
„Pesma 'Ko je to u nama?' je posvećena Minji, in aeternum (zauvek, na vekove). Ako znamo da je u pitanju pesnikova, nedavno preminula, supruga, sa kojom je život gradio 'kao kuću', a gradivo im je bila vera, nada i ljubav, onda će nas ova pesma dirnuti još snažnije i potresnije. Godinama strpljivo, zajednički, negujući, kako to pesnik metaforično primećuje, opeke, malter i kreč sačinjene od vere, nade i ljubavi, oni su sagradili zajednički život. A onda, preranom smrću jednog od njih dvoje, sve je dovedeno u pitanje. Iako pesnički subjekt, u jednom trenutku, zapada u 'sveto posrnuće', njegova vera, nada i ljubav vraćaju ga u dom, koji su zajednički izgradili, u ono što je negovao u dubini duše, u riznicu koju je duboko u sebi držao skrivenu. (…)
Ivan Negrišorac, ne samo ovom pesmom, koju je posvetio svojoj velikoj ljubavi, Minji, već i drugim razlozima koje znamo ili samo pretpostavljamo, zaslužuje da stavi 'Lenkin prsten' i okiti se nagradom za najbolju ljubavnu pesmu.“
Ivan Negrišorac je rođen 1956. godine u Trsteniku. Živi u Novom Sadu. Predaje na Filozofskom fakultetu teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije. Posle završetka studija, više godina živeo je kao profesionalni pisac. Bio je lektor za srpski jezik na Mičigenskom univerzitetu (SAD), Radio je kao dramaturg u Dramskom programu Radio Novog Sada. Bio je asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, potom u Novom Sadu. Bio je sekretar Matice srpske, glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske, a sad je predsednik odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i predsednik Matice srpske (od 2012).
Piše poeziju, prozu, drame, studije i književnu kritiku. Objavio je 15 pesničkih knjiga, a pesme su mu prevođene engleski, ruski, nemački, francuski, mađarski, rumunski, slovenački, slovački, rusinski, makedonski, češki, grčki i kineski jezik.
Nagrađena pesma je objavljena u zbirci „Ogledala Oka Nedremana“.
